У великој сали ХЕТ-а одржана је промоција књиге "Дабар, од Старог вијека до 1941", аутора проф. др Миленка Кундачине.
Ријеч је о свеобухватно дјелу које се односи на један микро простор – Дабар. Осим физичко-географских карактеристика (природни објекти који су стално), књига обухвата вријеме Старог и Новог вијека, период окупације од Турске, Аустроугарске и Краљевине СХС. Дате су основне карактеристике о становништву као и дјелатности тога становништва и оним објектима који су изграђени за вријеме турског и аустроугарског периода.
Аутор проф. др Миленко Кундачина је истакао да је монографија рађена на основу научних извора из четрнаест архива.
„Било је потребно сакупити све чињенице из ових периода. Први пут ужој друштвеној заједници, општинама Берковићи и Билећа који покривају Дабарско поље, нудим оригиналан материјал, а читаоцима да своја знања која нису стекли у досадашњим породичним или школским условима да га прошире. На тај начин та знања треба да трасирају будућим покољењима да се очува национална свијест и национална култура. То је приоритетна намјера књиге“, објаснио је Кундачина.
Предуслов за израду ове књиге била је израда родослова који има око 20.000 имена и све оно што је пронађено у архивској грађи преконтролисано је у родословима.
„Ми ове године можемо слободно рећи да обиљежавамо 450 година доласка прве породице Ђурица која сада егзистира. Претходне породице су умрле и нема их на том подручју, а након тога појављују се нове породице које данас живе у Дабру. Најстарије поред Ђурица су Јањоши и Терзићи у Поткому. Карактеристично за турски период је да сам на основу мемоарске грађе евидентирао око 25 хајдука што је драгоцјен материјал за очување и његовање националне свијести“, казао је Кундачина.
Према ријечима проф. др Миленка Кундачине, у вријеме турске владавине 1850. године (према руским изворима) је први попис становништва.
„Тај попис није тачан јер након тридесет година аустријски пописи доносе много више становништва. Тада имамо 6.000 становника, а сточарство које је било приоритетна грана дјелатности било је 60.000 сточних грла што је невјероватно у односу на данашње услове. Сагледава се природни прираштај становништва и исељавање у Србију, Америку, муслиманског становништва у Турску и све се то прати кроз монографију до Краљевине СХС. Тада је из нашег мјеста у жандаре отишло 50 особа, у руднике одлази 30, исељава се око 100 породица који су српски добровољци у Првом свјетском рату“, испричао је Кундачина.
Др Радмило Пекић, историчар, један од рецензената књиге, наглашава да књига обилује подацима бројних Дабрана о разним питањима.
„Готово сви сегменти су обрађени, а и великог је обима 544 странице. Поименично су обухваћени сви сегменти живота након турског периода. Многи ће пронаћи своје који су поријеклом са овог подручја, а многи су и одселили. Велики број је отишао и у Америку. Што се тиче релевантности саме књиге она је написана по свим научним узорцима по методама и методологији. У питању су разноврсни извори од објављених турских дефтера, дубровачких извора новије грађе, Архив савремене историје Србије, БиХ, Југославије, Црне Горе. Књига је утемељена на изворној грађи, радовима који су већ објављени што је прихватљиво. Највећи дио је ипак оригинални, научни рад. Књигу препоручујем свима који воле историју и свој завичај“, рекао је Пекић.
Књига је промовисана на недавном Сајму књига у Београду, а у недјељу ће се промовисати у Берковићима и Билећи.
Шта Ви мислите о овоме?