Dodik.jpg

Уставни суд БиХ одлучиће данас по апелацији Милорада Додика, предсједника СНСД-а, о оспоравању пресуде о одузимању мандата предсједника Републике Српске.

Суд БиХ је осудио Додика на годину дана затвора и шест година забране обављања функције предсједника због тога што није испоштовао одлуке Кристијана Шмита, високог представника чији легитимитет оспоравају у Републици Српској, али све више и међу припадницима хрватског народа. Додик је прво откупио казну, тако да не мора служити затворску казну, а онда је одобрио именовање Ане Тришић Бабић, блиске сараднице, да буде вршилац дужности предсједника РС.

Формално, пресуда против Додика донесена је јер је потписао указе по одлуци Народне скупштине РС да се не примјењују одлуке Шмита на простору Српске, и супротставила се Шмиту и његовим наметањима.

Убрзо након усвајања у НСРС-у, Шмит је поништио тај закон и криминализовао непоштивање његових одлука, али је Додик одбио да га примјењује.

Недавно је, очигледно у договору с представницима администрације Доналда Трампа, америчког предсједника, дошло до укидања свих спорних закона у парламенту Српске, а након тога су Додику и свим његовим сарадницима и правним лицима која се доводе у везу с њим, скинуте америчке санкције.

Због тога се шпекуклише да је можда дошло до ширег договора, а неке од верзија договора говоре и о томе да би се Додик могао повући из политике, у замјену за скидање санкција. Друге, пак, верзије могућег договора полазе од тога да би Додику могла бити уважена апелација, а то би могло значити да се цијели поступак против њега враћа на почетак, а поставља се питање и да ли би онда могао бити враћен на функцију предсједника.

У сваком случају, данас је један од најважнијих дана, који ће одлучити о његовој политичкој будућности, а самим тиме ће значајно утицати и на политички смјер у Српској, као и у цијелој БиХ.

Додатно су ствари закомпликоване тиме што су САД, на сједници Савјета безбједности УН-а, посвећеној обнови мандата ЕУФОР-а и Шмитовом извјештају том тијелу, потпуно игнорисали и Шмита и ОХР, што сугерише да је дошло до радикалног заокрета у америчкој политици према БиХ и ОХР-у. Америка је до сада била најзнажнији заговаратељ останка ОХР-а у БиХ.

Осим тога, значајно је и то што је Русија на сједници потпуно игнорисала Додика, па се поставља питање да ли Москва замјера Додику на договору с Трамповим људима.