У случају новог повећања минималне плате, Република Српска изједначила би се са Хрватском, која је скоро четири пута богатија и која има далеко развијенију привреду.
Наиме, Влада Хрватске је у петак одлучила да бруто минимална плата буде 1.050 евра, а у случају да власт у Републици Српској донесе одлуку о новом повећању минималца, практично бисмо се изједначили са Хрватском с обзиром на то да је уз минималну плату обавеза и исплата топлог оброка.
Плате у Српској расту брже од продуктивности
Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, казао је у разговору за "Независне новине" да плате у Српској расту брже од продуктивности.
"Ствара се инфлација, а долази до пада извоза и повећања увоза, па самим тим долази до повећање спољнотрговинског дефицита, те краткорочно имамо позитивне ефекте по јавне приходе, али дугорочно се дешавају озбиљни проблеми", казао је Шкребић.
Истиче да се Република Српска не може ни по чему поредити са сусједном Хрватском.
"Тешко је да се можемо поредити, прво по величини економије, а друго по отворености економије из разлога што Хрватска има далеко брже и лакши приступ технолошко развијеним компанијама", казао је Шкребић.
Истиче да само законодавство ЕУ захтијева много више уређења.
"А сада имамо и затвореност граница од стане Европске унија, која ће нам додатно отежати", истиче Шкребић.
Према његовим ријечима, минимална плата у Хрватској повећана је за око осам одсто, док би то повећање у Републици Српској било од 11 до 20 одсто у односу на садашње стање.
Српска не може поредити са Хрватском, а ни са осталим земљама у региону
Миленко Станић, економиста, истакао је за "Независне новине" да се Република Српска не може поредити не само с Хрватском, него ни са осталим земљама у региону када је ријеч о економији.
"Ако посматрамо тај фактор, он би требало да буде кључан у одређивању минималне цијене рада. Сигурни смо да не можемо напредовати тим темпом. Плате можемо повећавати онолико колико расте продуктивност, јер ако желимо избјећи инфлационе ударе, сваки раст плата изнад раста бруто домаћег производа одразиће се на раст цијена робе и услуга", казао је Станић.
Истиче да ће произвођачи након повећања минималаца, неминовно повећати продајне цијене, а те цијене ће на крају, како каже Станић, плаћати управо радници и пензионери, управо они на које се то повећање и односи.
"Зато раст плата увијек мора бити усклађен с растом продуктивности производње. Све остало представља обману и радника и пензионера", нагласио је Станић.
Додиков приједлог
Милорад Додик, предсједник СНСД-а, казао је да ће у Републици Српској бити повећана најнижа плата и да је планирано да она поново буде структурисана према степену и квалификацијама, а не јединствена.
"Разговараћемо и са синдикатима и са послодавцима, а мој приједлог је да за неквалификоване раднике најнижа плата износи 1.000 КМ, за квалификоване раднике и средњу стручну спрему 1.200 КМ, а за високу стручну спрему не мање од 1.400 КМ, а можда и више", рекао је Додик.
Подсјетимо, како су "Независне новине" раније писале, социјални партнери и Влада Српске поново разматрају повећање минималне плате за наредну годину, што ће сасвим сигурно довести до раста цијена, посебно основних животних намирница.
Подсјетимо, у Републици Српској је у јануару ове године утврђена минимална плата за ову годину, а износи 900 КМ за најпростије послове, док је 1.000 КМ за оне које имају средњу школу, а 1.300 КМ за оне који имају високу стручну спрему.
Почетком 2024. минимална плата скочила за 200 КМ
Наиме, почетком 2024. године минимална плата скочила је са 700 на 900 КМ, значи за 200 КМ.
Према мишљењу економских аналитичара, насумично одређивање минималца сваке године, без озбиљне економске анализе, постаје највећа обмана грађана.
Главни аргумент критичара лежи у диспропорцији између номиналног раста плата и стварног пада куповне моћи.
Поражавајуће чињенице
Направимо ли поређење са 2015. годином, када су односи просјечне, минималне плате и минималне пензије били значајно другачији, долазимо до поражавајућих чињеница.
У 2015. години, минимална плата износила је 370 КМ (нето), а просјечна 835 КМ, што значи да је просјечна плата била 2,26 пута већа од минималне. Минимална пензија је износила 326 КМ, скоро као и минимална плата, док је она била 2,5 пута нижа од просјечне плате.
Данас је ситуација значајно промијењена. Просјечна плата износи 1.547 КМ, а минимална од 900 КМ до 1.300 КМ, што значи да је просјек тек 1,4 пута већи од минималца. Још алармантнији је податак о најнижој пензији, која је с 318 КМ сада чак 4,6 пута нижа од просјечне плате.
Јаз између богатих и сиромашних
Овај тренд показује да се јаз између најбогатијих и најсиромашнијих у Републици Српској константно продубљује. Ситуација се додатно погоршава чињеницом да, према доступној статистици, чак 80 дсто радника у Републици Српској ради за минималну плату.
Економски стручњаци објашњавају да је повећање минималца, ако га не прати контрола цијена и раст продуктивности, само фиктивно побољшање.
"Ништа нам не вриједи најнижа плата од 10.000 КМ ако хљеб кошта 1.000 КМ, а најнижа пензија 4.000,00 КМ - сви су гладни."
Ова метафора јасно илуструје проблем хиперинфлације и ерозије куповне моћи, гдје се номинална вриједност новца повећава, али његова стварна вриједност опада.
"Минимализација" друштва
Критичари упозоравају да оваква политика води ка "минимализацији" друштва, гдје све већи број радника прима минималац, а разлика у приходима се смањује не због раста најнижих плата, него због пада просјечних. Ако се оваква пракса настави, сљедеће године ће сви радници у Републици Српској радити за минималну плату, а сви пензионери бити социјални случајеви.
У коначници, подаци упућују на то да је обећање о бољем стандарду кроз повећање минималца велика превара власти, док стварни ефекти погађају најугроженије категорије становништва, а економска слика друштва постаје суморнија.
Добит фирми које запошљавају велики број радника драстично пада
Како се раст минималне плате одражава на привреду у Републици Српској, можда најбоље говори чињеница да добит фирми које запошљавају велики број радника драстично пада. Са друге стране, добит оних који запошљавају мали број људи драстично расте.
Статистички подаци говоре да нето добит привреде стагнира, међутим нето добит компанија у Републици Српској које запошљавају више од 250 радника за годину дана пала је за више од 319 милиона КМ.
Те фирме, којих је у Републици Српској тек мало више од 100, у 2023. години имале су 913.358.126 КМ добити, а годину касније, односно у 2024. години "свега" 594.273.002 КМ. Занимљиво је да укупни приходи ових компанија нису пали и у 2024. години износили су 10,492 милијарде КМ, а годину касније 10,508 милијарди, што значи да су повећани за свега око 16 милиона КМ.
Шта Ви мислите о овоме?