Ко су заштићени медвједи у правосуђу у Републици Српској, поставља се питање након што се предсједник СНСД-а Милорад Додик поново обрушио на судије и тужиоце, рекавши да Српска нема ни суд ни тужилаштво, да тамо раде људи искључиво у свом интересу и да у том сектору има највише корупције.
Додик је, говорећи на тему корупције, отворено казао да поједини из Градске управе Бањалука намјештају регулационе планове и слично, а на те приче новинар га је дочекао питањем зашто онда нико није у затвору с обзиром на оптужбе које спомиње.
"Зашто неко није у затвору, питајте тужилаштво. Нисам ја адреса. Ми у Републици Српској немамо суд и тужилаштво, то је посебна измјештена каста која ради само за своје интересе. У суду и тужилаштву је највећи облик корупције. Ја на то немам утицаја", одговорио је Додик на питање новинара.
А онда је наставио најавом да Република Српска има механизме како да изађе на крај с тим.
"Можда ћемо једног дана донијети одлуку да донесемо закон о укидању суда и тужилаштва Републике Српске, а након пет дана поново донесемо одлуку о формирању, а то значи да морамо изабрати нови састав. Видјећемо, има начина да се боримо. Али највећа корупција данас је у судовима и тужилаштвима. Ако није тако, ето нека ме они прогањају за ову тврдњу", поручио је Додик.
Надаље, тврди да се лично од стране припадника полиције наслушао примједаба по том питању.
"Имате, на примјер, документовано дјело које оде код тужиоца, дио неке криминалне групе, а тужилац не одреди ни притвор. Дестимулише полицију, дестимулише систем, урушава повјерење у правду. Ето шта они раде. Као медвједи су заштићени, јер су их странци заштитили да би их приволили себи", рекао је Додик 21. октобра новинарима у Бањалуци.
А како смо рекли на почетку овог текста, ово није први пут да се Додик обруши на правосуђе у Српској, с тим да је било и случајева да се то односило и на БиХ.
У марту 2022. године није крио разочарење када је приједорско тужилаштво ослободило осумњичене који су приведени због постојања доказа да се могу довести у везу са убиством начелника тамошњег сектора полиције Раденка Башића.
"Разговарао сам са многим полицијским службеницима. Рекли су да многе њихове акције против криминала падају јер немају адекватну сарадњу тужилаштва", рекао је Додик тада.
Овдје се можемо подсјетити и критика које је упутио тужилаштву због предмета "Давид Драгичевић", а који нажалост није ријешен ни до данас, гдје је чак тражио да се тужиоци "избаце из својих канцеларија". У једном од коментара том приликом је рекао да "наши тужиоци нису одговорни никоме и да треба питати јавност да ли је задовољна оваквим правним системом".
"Том сектору (правосуђе) не смије ништа полиција која доведе пред њих починиоце разних криминалних дјела, за које би у свакој нормалној земљи добили притвор, а тужиоци их пуштају на слободу. Каква је то борба против организованог криминала", рекао је Додик тада.
Владимир Ковачевић, новинар, каже да је Додик дјелимично у праву када говори о правосуђу у Српској, и то у смислу да они често избјегавају да раде по службеној дужности. Али..
"Тужилаштва углавном, ако не и увијек, избјегавају да раде по службеној дужности када се ради о неким стварима у које су умијешани политичари и моћни људи", наводи Ковачевић.
Као примјер својих тврдњи Ковачевић подсјећа на изјаву Милорада Додика из октобра 2023. када је приликом посјете УКЦ РС рекао да је "поражен чињеницом да је спознао и видио или су му рекли да се опрема за УКЦ често усмјерава у приватну праксу".
"У конкретном случају нико није реаговао. Нико није Додика звао да га испита на околности његових сазнања", каже Ковачевић за "Независне новине".
Бранкица Спасенић, новинарка, истиче да рад правосуђа мора бити амнестиран од политичких, а посебно од притисака носилаца законодавне или извршне власти.
Ипак, и она с друге стране сматра да дио најновијих Додикових критика има основа.
"Код нас је врло мало откривених дјела високе корупције, а и они који се открију, углавном се завршавају споразумима и нагодбама у погледу висине казне. Често се ради о новчаној казни или до годину дана затвора, а која бива откупљена", каже Спасенићева за "Независне".
Ако се погледају оптужнице Републичког јавног тужилаштва, Посебног одјељења за сузбијање корупције, организованог и најтежих облика привредног криминала, она каже да се може видјети да се највећи дио односи на кривична дјела давање мита.
А ако се заиста вратимо уназад деценију или више, уплетеност јавних и политичких функција у коруптивним аферама имали смо на примјерима Бранислава Зељковића у Институту за јавно здравство РС, Ненада Нешића и групе сарадника у "Путевима РС", те бројним другим.
"Бројни су такви случајеви. Колико кривичних пријава против политичара лежи по ладицама? Тужилаштва у Републици Српској једноставно играју на сигурно, не желе да се замјерају извршној и законодавној власти и суштински су међу највећим кривцима за стање у цјелокупном друштву", истиче Ковачевић за "Независне".
Кључно питање је, сматра, ко је крив што немамо функционално правосуђе.
"Зашто су недодирљиви и појединци у правосуђу и многи на политичким и не само политичким позицијама?", пита даље Ковачевић, додајући да многи у Српској располажу огромним богатством, а да медији откривају криминалне и коруптивне афере годинама.
Шта Ви мислите о овоме?