У галерији Културног центра одржана је промоција књиге “Са маргине у висине” аутора Александра Гвозденовића из Београда. Књига представља збирку аутобиографских записа, цртица и биљешки које су свједочанство пада и поновног уздизања човјека који је шест година као бескућник провео на улицама Београда.
Гвозденовић, у младости голман фудбалског клуба “Хајдук” са Лиона, у до сржи искреној исповијести подиже својеврсни споменик свим оним људима који су за све нас били невидљиви. Књига “Са маргине у висине” је свједочанство многих људи који су 2060. дана дјелили исту судбину.
Према ријечима Гвозденовића, ово није његов први долазак на југ Херцеговине.
"Велики сам заљубљеник у овај град, град једног од највећих пјесника Јована Дучића. Ова промоција за мене је посебна јер историја љубави између мене и Требиња је дугачка. Једноставно, историја и архитектура овог града је неодољива", бираним ријечима о Требињу говори Гвозденовић.
Ово је прва књига Александра Гвозденовића, аутобиографско дјело које говори о једном периоду у његовом животу од 2013. до 2014. године.
"Књига је писана у првом лицу. Људи, јунаци су потписани именом и презименом како стварно јесу, као и адресе и сви догађаји. Било је инспиративно, тешко и емотивно радити на књизи, али сам био дужан да то урадим и да то из мене изађе на прави начин. То је на неки начин захвалност свим тим људима", рекао је Гвозденовић.
Разлог бескућништва су били слабост, зависност, алкохолизам као и негирање тога.
"Кад то негираш онда ти то јасно стави до знања како је то јако и да једном мораш да устанеш и бориш се са тим", прича Гвозденовић.
У таквим ситуацијама најтеже је погледати себе у огледало, истрести из себе све што човјек има, а опет у свему да је он кривац и нико други.
"Човјек кад бјежи од слабости бјежи у свој свијет магли и лажи. Како вријеме пролази једног дана мора се стати пред огледало, али не погнуте главе већ да разговара са тим огледалом. Те сцене су сурове и дирљиве. У вријеме док сам био на улици записивао сам нешто, другим ријечима пискарао на папирићима, новинама као да сам знао да ће ми неки записи и датуми бити битни. То су биле пјесмице, проза или реченице. Чувао сам и кад сам случајем срећних околности завршио тај период почело је то да избија из мене и стављао сам на Инстаграм и Фејсбук. Видио сам да ме то олакшава иако је тешко поново преживљавати", искрен је Гвозденовић.
Сви људи које спомиње у књизи нису међу живима и сматрао је својим дугом да породицама преминулих другара који су му у том тренутку били једини другари прикаже да су имали душу, да су знали да помогну и утјеше.
"Није то онај бескућник са клупе. Ко зна шта је у њему било и шта је то њега поразило. То су биле блиц приче шездесет, седамдесет, осамдесет реченица, али су људи то почели да коментаришу и дали су идеју и снагу да се ухватим у коштац са писањем књиге. Додавали су свједоци, комшије, са тих адреса нешто чега се ја не сјећам и почела је књига да се хронолошки слаже и да има неки смисао. Тако сам почео да правим цјелину од свега тога. Желио сам да ова књига буде питка, језиком који ће моћи сви да прочитају и да схвате. Ишао сам на емоцију и искреност и шта ми Бог да", јасан је Гвозденовић.
На крају је Гвозденовић поручио људима да не заборављају ни један дан.
"У самој овој књизи видјећете колико се један слабић може саплести на један мали каменчић, али ако има вјеру у себе можете видјети колику планину може да прескочи. Овдје је важна и љубав јер без ње нема ничега. У ово сурово вријеме је љубав скренута и сви смо ми хероји или нисмо, али уз љубав нема ратова. Кад љубав нестане онда ратови почињу. Сам бираш да ли ћеш срце да откључаш или не", објаснио је Гвозденовић.
Поред аутора на представљању књиге “Са маргине у висине” говорили су и Ана Зоговић, пјесникиња и Душан Варићак, књижевник.
Промоцију књиге Александра Гвозденовића “Са маргине у висине” организовао је Културни центар Требиње.
Шта Ви мислите о овоме?