У Културном центру отворена је изложба "Требиње као колекција" нашег суграђанина Душка Вуковића. Ово је његова шеста самостална изложба, а четврта у граду на југу Херцеговине.
На зложби су представљени радови који су настали у посљедњих 18 мјесеци.
Према ријечима аутора, желио је да не прикаже Требиње као туристички мотив већ као интимну мапу — град камена, врата и пролаза, гдје сваки траг носи причу.
"Тематска изложба је о Требињу и плански је рађена да буде за град, за становнике, моје суграђане да виде како ја кроз своју пројекцију видим Требиње. Ово није туристички приказ Требиња већ онакав какав ја видим кроз свој објектив. То су дијелови Требиња које препознају само становници града. Туристи ако то гледају слабо ће те кадрове препознати. Настојао сам да то буде тематски, црно-бијела фотографија, тонски и стилски да буду урађене фотографије", рекао је Вуковић.
На фотографијама су присутни детаљи из Крша, Придвораца, Мостаћа...
"Имају три фотографије које су настале прије двије, три године које се уклапају у колекцију. Међу 30 фотографија (једна је у боју) имају три фотографије које сам назвао аутопортрет. Једна од њих је аутентична, ја са јутарњом кафом и књига коју сам тада читао 'Убиство требињског фотографа'. Значи она у свом називу има ријечи и фотограф и требињски тако да се уклапа у ову изложбу. Друге двије су аутопортретне са мојим псом који живи са мном шест година", казао је Вуковић.
Вуковић у својој колекцији има доста фотографија Требиња, али је за ову изложбу изабрао оне за које је сматрао да ће најбоље показати и тонски и кадровски све оно што му треба за изложбу.
"Фотографије су настале тако што ја кренем у град, шетам, а у руци ми је фото-апарат. Често се враћам и на оно што сам раније угледао, али нисам имао фото-апарат уза ме. Тада пробам мобилним телефоном и видим, а онда се вратим са фото-апаратом да фотографишем тај мотив. Снажни су контрасти, а свјетлост се на већини фотографија одбија од камене плочнике. То је као неки бљесак, рефлексија сунца. Не волим да фотографишем по сунцу, али овдје има фотографија које су прављене на сунцу. Онда сам такве фотографије досвјетљавањем и уређивањем направио мало тамнијим и извукао више тонова", објаснио је Вуковић.
Мало је људи на његовим фотографијама.
"Нису ми људи интересантни, иако често користим људе да се не види ко је већ само као присуство човјека. Требињски мотиви су у првом плану који се композицијски уклапају у све то и приказују Требиње и Херцеговину онакву каква јесте. Ту има много камена, сунца, одсјаја од камена. Када погледам ове фотографије сматрам да је ово вриједна колекција", јасан је Вуковић.
Аутор фаворизује црно-бијелу фотографију јер се фотографијом бави око 45 година и када је почео да се бави овом професијом тада ју је било много теже направити.
" Тада су били другачији услови у односу на садашње вријеме и све што сам научио то је било уз црно бијелу фотографију. Волимо рећи 'Стара љубав заборава нема' па тако и у овоме. Црно-бијелу фотографију је теже направити него колор и онда је за то мене изазов да направим добру црно бијелу фотографију као да је неки колор. Данас млади већином воле колор фотографију", истакао је Вуковић.
Добитник је више награда и признања.
Од ових фотографија може се направити добар каталог да се покаже туристима шта све Требиње има, а није у првом плану.
Изложбу Душана Вуковића “Требиње као колекција” организовао је Културни центар Требиње.
Шта Ви мислите о овоме?