Ко је ухапшени црногорски министар: Велики Црногорац, а био добровољац у Белим орловима

Бивши министар одбране Црне Горе и некадашњи функционер Демократске партије социјалиста Предраг Бошковић ухапшен је јутрос по налогу Специјалног државног тужилаштва, а у оквиру истраге против криминалне групе коју је, према тврдњама тужилаштва, организовао бизнисмен Александар Мијајловић.

Бошковић је након хапшења приведен у Специјално полицијско одјељење.

Бошковић је обављао више значајних функција. Био је посланик у Скупштини Црне Горе, замјеник министра иностраних послова у Влади Србије и Црне Горе, министар економије при Влади Црне Горе, министар за Рад и социјално старање те министар образовања у Влади Црне Горе.

Мандат министар одбране обиљежило је то да је војник Милан Медојевић поднио је тужбу да му је прекинут радни однос јер је Србин. На суду је добио спор. 

Опозициони медији у Црној Гори објавили су да је Бошковић Милан Медојевић поднио је тужбу да му је прекинут радни однос јер је Србин.  добровољац током рата "Белих орлова". Он је најавио тужбу за клевету, али до ње никад није дошло. 

Такође су писали и да је Бошковић своје српство демонстрирао по Економском факултету у Подгорици носећи упадљиво велики сребрни прстен са угравирана четири оцила. Све се очито промијенило када је његова политичка странка програмски започела расрбљавање и креирање овог националног идентитета, а за "упутство" су ангажоване лобистичке куће из САД. 

У Црној Гори се памте његове изјаве да му посланичка плата није довољна за живот и да је једва успио да купи „ауди А4“, за који је тада требало издвојити 17 посланичких плата. 

Исто тако, посланик Социјалистичке народне партије Драган Копривица звао да у подгоричком Спортском центру укрсте боксерске рукавице, јер му је министар пријетио. Бошковић се није одазвао на дуел. 

Такође је чувен по томе да је у 2004. био на функцији замјеника министра спољних послова Државне заједнице Србија и Црна Гора, док је једно вријеме паралелно обављао и дужност министра привреде у Влади Црне Горе.

Остало је записано да није бјежао од новачене награде ни када је, као члан Тендерске комисије за полуприватизацију ЕПЦГ, добио 17000 евра за, како су га назвали, “посао деценије”.