Светом архијерејском литургијом коју је служио митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије уз саслужење свештенства епархије, на Алексиној Међи обиљежена је слава цркве Светог Пантелемона.
У својој бесједи, владика Димитрије је нагласио да се великомученик Пантелемон јавља радост васкрсења, новог живота и јеванђељске обнове свакога срца и душе која то хоће.
"Ми када се крштавамо примамо и узимамо у себе онај драгоцјени бисер, ону со која је потребна овом свијету да сам не пропадне и не иструне. Тај многоцјени бисер је сјеме вјечнога живота. То треба да знамо и да његујемо то сјеме у срцу. Уз то сјеме у нашим срцима расту и друга сјемена. Ми треба да будемо вриједни ратари и пољопривредници па да из земље нашега срца стално чупамо коров, а коров се јавља. Свачије срце се бори између зла и добра, између свјетлости и таме, а наш ум свугдје лута. Дај Боже да га запослимо нечим добрим, свјетлијим, нечим достојним достојанства човјека" рекао је митрополит Димитрије.
Напоменуо је да у данашње вријеме постоје телефони и разне направе које људима одузимају вријеме које треба да посвете Богу и ближњима.
"Наш ум је свугдје покретан и Бог га је тако устројио, али не да се бави неважним стварима. Кажу оци 'ум треба да буде као воденични камен који шта му се ставља он меље и увијек се окреће'. Али ако ставимо пшеницу биће брашно и можемо да правимо хљеб и служимо литургију са тим хљебом. Ако ставимо труње и нечисто у њега онда труње производи оно што не ваља и што није за употребу. Нека нам да Бог да знамо шта смо примили, у кога вјерујемо, да знамо какву светињу на свакој Светој литургији примамо у срце, с киме се сједињујемо, шта нам он говори. Да нам Бог просвијетли разум, срце, да нам укријепи вољу да идемо за њим јер знамо шта он говори. Сви смо данас писмени и у цркви чујемо, али и можемо сами прочитати чудесну књигу јеванђеља. Нема такве књиге на читавом свијету. Тај чудесни лик Христа спаситеља. Нема ништа љепше и хуманије", казао је митрополит Димитрије.
Након Свете литургије приређена је трпеза љубави.
Црква на Алексиној Међу у народу је позната као „Панталијевица“ и на листи је заштићене националне баштине од 2019. године. То је једнобродна грађевина са полукружним олтаром и звоником „на преслицу“ са три звона смјештена је у рецентном гробљу.
„Како се у црквеној порти налази стара школа, на чијем надвратнику је сачуван натпис са убиљеженом годином 1762. и податком о обнови 1846. – то се са доста вјероватноће може претпоставити да је црква старија од 1879. гопдине, која је уклесана у натпис као датум њене обнове. У цркви се налази дуборезни иконостас са краја 19. вијека“, записала је о цркви на Алексиној Међи историчар умјетности Љиљана Шево у књизи „Православне цркве и манастири у БиХ до 1878. године“.
Шта Ви мислите о овоме?