Univerzitet u beogradu.jpg

У најновијем јулском издању Wебометрицсове ранг листе високошколских установа за 2025. годину, Универзитет у Сарајеву (УНСА) се нашао на 1677. мјесту у конкуренцији више од 30.000 универзитета из цијелог свијета.

Иако је и даље најбоље рангирана високошколска установа у Босни и Херцеговини, УНСА је забиљежио пад у односу на јануарско издање исте листе, када је био на 1476. Мјесту, пише Клиx.

Wебометрицс, познат и као Ранкинг Wеб оф Университиес, представља највећу свјетску академску ранг листу високошколских институција.

Рангирање се објављује сваких шест мјесеци, а циљ је пружити независне, објективне, ажуриране и вишедимензионалне информације о учинку универзитета широм свијета.

Ранг листа се заснива на индикаторима као што су видљивост, присутност, транспарентност и изврсност у научној продукцији.

Иза Универзитета у Сарајеву, други најбоље пласирани универзитет из БиХ је Универзитет у Бањалуци, који се налази на 3221. мјесту. На трећем мјесту међу бх. универзитетима је Универзитет у Тузли (4118. мјесто), а затим слиједе:

Интернатионал Университy оф Сарајево (4430. мјесто)

Свеучилиште у Мостару (4966. мјесто)

Интернатионал Бурцх Университy Сарајево (5369. мјесто)

Универзитет у Зеници (5968. мјесто)

Универзитет у Источном Сарајеву (6215. мјесто)

Сарајево Сцхоол оф Сциенце анд Тецхнологy (6276. мјесто)

Универзитет у Бихаћу (6657. мјесто)

Универзитет "Џемал Биједић" Мостар (8769. мјесто)

Универзитет "Витез" у Травнику (9858. мјесто)

Интернационални универзитет у Травнику (13220. мјесто)

Универзитет у Травнику (14194. мјесто)

Ови резултати указују на озбиљне изазове у академској конкурентности бх. универзитета на глобалној сцени. Пад на листи сугерише потребу за хитним реформама у областима научне продукције, дигиталне присутности, међународне сарадње и транспарентности рада.

Регионални контекст

Када се посматрају универзитети из региона, јасно је да институције из земаља бивше Југославије остварују знатно боље резултате. Наиме, најбоље рангирани универзитет из регије је Универзитет у Љубљани, који заузима високо 318. мјесто на свијету.

Слиједе:

Универзитет у Београду – 385. мјесто

Свеучилиште у Загребу – 460. мјесто

Универзитет у Новом Саду – 868. мјесто

Универзитет у Марибору – 1088. мјесто

Свеучилиште у Сплиту – 1333. мјесто

Свеучилиште у Ријеци – 1533. мјесто

Универзитет у Нишу – 1641. мјесто

Свеучилиште у Осијеку – 1708. мјесто

Универзитет Св. Ћирила и Методија у Скопљу – 1752. мјесто

Универзитет у Крагујевцу – такође 1708. мјесто

Универзитет Црне Горе – 1916. мјесто

Ови подаци јасно показују да се универзитети у регији, уз одређене изузетке, налазе испред већине бх. универзитета. Таква ситуација отвара бројна питања о системским проблемима у високом образовању у БиХ, укључујући недостатак улагања, слаб квалитет научноистраживачког рада и недовољну интеграцију у међународне академске токове.

Пад Универзитета у Сарајеву и стагнација осталих универзитета из БиХ на глобалној академској сцени представљају аларм за носиоце образовних политика и академску заједницу. Потребно је уложити додатне напоре како би се унаприједили истраживачки капацитети, побољшала међународна сарадња и осигурала већа транспарентност у раду универзитета.

Поред тога, дигитална присутност и доступност научних резултата на интернету играју кључну улогу у рангирању, што захтијева модернизацију инфраструктуре и активније присуство на глобалним академским платформама.