Њемачка тражи 800.000 радника – може ли БиХ задржати своје?

Процјене говоре да ће Њемачкој до 2028. године недостајати готово 800.000 радника, што би могло изазвати нови талас исељавања из БиХ.

Ипак, сви се слажу у једном, БиХ мора хитно ријешити питање радне снаге.

Аднан Смаилбеговић, члан Економско-социјалног савјета БиХ, подсјећа да Њемачка већ годинама исказује снажну потражњу за радном снагом, што директно утиче и на БиХ.

"Од 2021. године видимо константан раст одлазака радника из БиХ. То је тренд који је тешко зауставити. Можемо га донекле ублажити, али, нажалост, домаће власти готово ништа не раде на том питању", рекао је Смаилбеговић.

Како је објаснио, иако ће одређени број радника и даље одлазити, домаће тржиште рада мора пронаћи баланс. У супротном, БиХ ће се суочити с озбиљним мањком радне снаге.

"Ако се границе не отворе за долазак страних радника, остаћемо без радне снаге. Потражња за радницима код нас је огромна, а ако се овај тренд одлазака настави, из године у годину ћемо имати све веће потребе за увозом радне снаге", упозорио је Смаилбеговић.

Истиче да се домаћа радна снага исцрпљује и да БиХ већ сада мора да се ослони на странце.

"Ове године добили смо квоту за нешто више од 7.000 радних дозвола за стране раднике. Још увијек нам проблем представљају процедуре за добијање свих дозвола за запошљавање страних радника, тако да ми интензивно радимо на томе да покушамо поједноставити те процедуре и уколико успијемо ту да направимо помак, онда ће нам садашње квоте бити премале", казао је Смаилбеговић.

Са друге стране Саша Тривић, потпредсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске, истиче да не очекује значајнији одлазак радне снаге из РС у Њемачку, упркос најавама о великој потражњи за радницима у тој земљи, пишу Независне

"Мислим да то неће посебно утицати на наше тржиште рада. Чак је присутан и тренд повратка радника из иностранства", казао је Тривић.

Додаје да ће и Републици Српској у наредним годинама недостајати радника, али не због одлазака, већ зато што домаћи радници нерадо прихватају поједине послове.

"Због тога ћемо бити принуђени да увозимо радну снагу. Наши послодавци су то препознали и труде се да задрже раднике, тако да већ сада видимо, по мом мишљењу, тренд заустављања одлазака радне снаге", поручио је Тривић.

Економиста Игор Гавран упозорава да би се прогнозе о недостатку радне снаге у Њемачкој могле показати мање извјесним него што се тренутно чини, с обзиром на стање у њиховој привреди.

"Питање је колико ће се те процјене уопште остварити, јер њемачка економија није у најбољој форми. Осим најава улагања у намјенску индустрију, нема озбиљнијих показатеља опоравка. Напротив, појављују се нови ризици, пријете им царине за извоз у САД, а неки од њихових најјачих сектора, попут аутомобилске индустрије, заостају и постају неконкурентни у односу на кинеске", истакао је Гавран.

Ипак, додаје да ће, уколико се и дио тих потреба за радницима оствари, то представљати додатни подстицај за исељавање из БиХ.

"Постоје два кључна начина да се тај тренд заустави. Први је да покушамо привући улагања из Њемачке како би њихове компаније отварале радна мјеста овдје, ако им понудимо сличан квалитет уз ниже трошкове. Други је да се побољшају плате, услови рада и квалитет живота у БиХ, како би Њемачка постала мање атрактивна дестинација", нагласио је Гавран и додао да није нарочито оптимистичан ни за једну ни за другу опцију, али истиче да су обје могуће.

Подсјетимо, истраживање Њемачког економског института (ИW) показало је да ће, према процјенама, до 2028. године у Њемачкој остати непопуњено око 768.000 радних мјеста због недостатка довољно квалификованих радника. За 2024. годину та бројка износи 487.000, што указује на значајан раст проблема.

У наредним годинама велики број радника ће отићи у пензију, а уколико држава не пронађе рјешење за овај мањак, то ће имати све већи утицај на свакодневни живот грађана, упозорио је Јурек Тидеман, аутор студије.

Највећи пад броја квалификованих радника очекује се у металопрерађивачкој индустрији, гдје би до 2028. године могло нестати око 161.200 стручњака.

С циљем рјешавања овог проблема, студија препоручује ширење професионалног усмјеравања у школама, повећање подстицаја за дугорочније остајање у радном односу, те олакшавање доласка квалификованих .радника из иностранства у већем обиму.