У Петропавловом манастиру код Требиња прослављена је слава ове светиње – Петровдан. Свету архијерејску литургију служиле су владике захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије и диселдорфски и њемачки Григорије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије.
У пригодној бесједи, владика Григорије је рекао да је Петар срео Христа, гледао га, слушао, ходио с њим, те видио његову доброту, истину и силу.
"Оно што је посебно значајно за нас, у Петру не видимо хероја, видимо човјека који се уплашио, пао, па устао, онога који се одрекао, па поново пригрлио Христа. Петар је рањив као ми, а, ипак, он је први који је изговорио ријечи вјере. Црква се зида управо на таквим срцима, из њих ниче отпор злу, издржљивост у болести, утјеха у безнађу. Христос каже: "На овој стијени саградићу цркву своју, врата пакла неће је надвладати'. Те ријечи данас звуче као обећање и као протест. Обећање да на свијету постоји нешто што никада неће нестати, чак и ако све друго пропадне. Протест против сваке неправде, сваке силе која гази човјека, против сваког пакла који нам се жели наметнути као нормалност. А шта су данас врата пакла? То су сва она мјеста гдје човек губи наду, гдје вас увјеравају да сте безвриједни, гдје говоре да нема излаза, да је све већ ријешено у ваше име и без вас. Таква врата се отварају широм свијета, тамо гдје дјеца умиру у ратовима, тамо гдје умјесто правде влада голи интерес и баш ту, управо ту, Христос каже неће вас надвладати", рекао је владика Григорије.
Данашњи празник, казао је владика, није само прича два свеца – он је огледало за све нас.
"Петар и Павле нису били исти, њихови путеви се нису поклапали, али обојица су својим животом посвједочили истину. И један и други су допустили да их Бог промијени. И обојицу је Бог призвао не зато што су знали све одговоре, не зато што су били безгрешни, неко зато што су били спремни да чују и виде Христа", поручио је владика Григорије.
Апостол Павле је доживио потпуно нови живот. Био је то сусред који га је препородио из коријена.
"Зато је Павле човјек преображења. То преображење није било површно, захватило је саму срж његовог бића. Његова снага није произашла из безгрешности, него из спремности да се препусти Богу, да допусти да га он преобрази. И у томе је порука и за нас. Ништа није коначно изгубљено, ниједан човјек није изгубљен, ниједан пут није затворен заувијек. Па, хоћеш ли бити Петар, који пада, али боли или Павле који гријеши, али се мијења, или ћеш се сакрити иза туђих мишљења због којих никада нећеш смјети да изговориш ријечи 'Ти си Христос, син Бога живога", поручио је владика Григорије.
Владика је нагласио да од тога одговора почиње све, јер се ту рађа нова стварност.
"Ако си слаб или слаба, сјети се Петра, ако луташ, сјети се Павла. Зато, браће и сестре, у овом манастиру, у овом дану, и у свакоме од нас, стоји исто питање, а ти, ко кажеш да је Христос? Нека твој одговор дође из самога срца, нека свака твоја ријеч и свака суза и молитва буду дио стијене коју помиње Христос. Нека у теби буде живо оно што је Петар изговорио, нека ти буде свјетло оно што је Павле примио. Јер сваки пут кад кажеш 'Ти си Христос, син Бога живога', онда више ниси сам, ниси изгубљен, већ ходиш царством које не пролази", закључио је владика Григорије.
Свети Петар Зимоњић, мученик јасеновачки, осветио je цркву 1905. године, а владика Атанасије је одлучио да се овдје направи манастир.
"Почели смо да копамо конак, па су нам људи из села гоборили да ту плави, и стварно плави, али изгледа да је тај благослов толико важан. И без обзира што је плавило и што је тако тај конак био на погрешном мјесту, све друго је било на правом мјесту. А највише је на правом мјесту било то што је владика видио да у личности имамо једну тада дјевојку, будућу игуманију, а онда, чим имамо игуманију, имамо и сестринство. Уз помоћ манастира Ормилијум основали смо овај манастир, у вријеме владике Атанасија", казао је владика Григорије.
Он је рекао треба да се сјетимо још једног титора, необичног човјека Родољуба Драшковића, кога је замолио да обнови цркву из 9. вијека, посвећену Светом апостолу Павлу.
"И он је то учинио и не треба да заборављамо ничије доброчинство. Хтио бих да поздравим и нашег градоначелника Мирка Ћурића, кога знам упознао још када је био дјечак. И био је увијек добар. Размишљао сам у литији – био је прво владика један строг и праведан, па је био један дрзак и неправедан, а сада имамо градоначелника, једног доброг човјека, и владику – доброг човјека, и врло сам забринут. Чим су добри људи на челу, није баш увијек тако једноставно, јер људи нису баш добри. Мора се грдит народ, и морају се грдити дјеца!? Ми смо тако овдје научили. И ја волим исто да грдим. Све што сам старији, све више грдим. И све мислим више да сам у праву, а можда нисам. Бог вас благословио", поручио је владика Григорије.
Након свете литургије, преломљен је славски колач.
Шта Ви мислите о овоме?