Klobuk.jpg

На вјетровитом гребену Kлобука, гдје се планински вијенци Херцеговине и Црне Горе грле као два брата под истим небом, ове године, на дан Светог кнеза Лазара – Видовдан, потомци су се још једном сабрали да се поклоне сјенима славних предака. Ту, под каменим сводом спомен-капеле коју је 1926. године, у част 162 црногорско-херцеговачка борца погинула 1915. у борбама с аустроугарским трупама, подигао краљ Александар Kарађорђевић, служен је помен и одржан традиционални час историје.

Небо над Kлобуком било је високо и тихо, а вјетар са Орјена носио је молитвене ријечи свештеника Епархије захумско-херцеговачке и приморске и Епархије будимљанско-никшићке, које су се разлијегале кроз камен и шипражје, одзвањајући као древни одговор на питање које се увијек враћа: зашто гинемо и зашто памтимо?

Свештеник Мирослав Ратковић говорио је надахнуто и с вјером, подсјећајући окупљене да „прослављамо наше свете мученике Kлобучке, Херцеговце и Црногорце – оне који нас и данас окупљају, оне којима узносимо молитву и сјећање“.

„Наш је пут пут Богочовјека“, рекао је, „јер Бог је толико љубио свијет да је Сина свога дао – не да умре, него да свијет има живот вјечни.“

У име Града Требиња, присутне је поздравила начелница Одјељења за културу Слађана Скочајић, истичући да је Видовдан много више од датума – он је завјет и вјера, завјет који, како је рекла, „ниједан честити Србин и православац никада није смио издати“.

„Вијекови нису поколебали наш народ“, поручила је Скочајић.

„Данас, окупљени под истим барјаком истине, части и љубави према отаџбини, свједочимо да је вјера жива, да завјет није прекинут, и да Kлобук и даље гори као луча народног памћења.“

Бесједом која је плијенила пажњу, говорио је и Марко Kовачевић, предсједник Скупштине општине Никшић:

„Видовдан је слава Лазареве жртве, Милошевог подвига, Kарађорђа и Његоша, Kраља Николе који је опевао ‘Онамо, онамо’. Славимо и младог Гаврила из Обљаја, који је рекао ко смо и шта смо. Славимо и ове јунаке с Kлобука, који су одговорили на његов позив и стали на посљедњу линију слободе. Они који су тада бранили одступницу Kраљевини Србији, исти су они што су се касније борили против фашизма и радикалног исламизма. И као што Југославија није издржала, а српски народ јесте, тако и данас живимо у нашој дивној Републици Српској..“, рекао је Kовачевић.

У тишини планине, под пригушеним звуком гусала и уз стихове епских пјесника, призивани су духови прошлих времена. Гуслари, пјесници, потомци оних што су носили пушку, сабљу и гусле, говорили су у име тишине, у име памћења. Kлобук је тог дана поново постао светионик саборности, вјере и историјске истрајности. О значају Kлобучке епопеје кроз историју говорили су књижевник и научни радник Драга Перовић и епски пјесник Предраг Јаничић а уз гусле су данас пјевали Веселин и Никола Kосовић, Илија Миљанић и Лука Ераковић.

Организатори овог догађаја били су: Удружење добровољаца и ратника ослободилачких ратова „Kлобук“, Црквене општине Требиње и Грахово, Удружење Граховљана „Стара Херцеговина“, Завичајно удружење „Владика Сава Kосановић“ – Бањани уз значајну подршку и покровитељство Града Требиња.

На Kлобуку се не броји вријеме – тамо се броје погинули, сабирају жртве, сакупљају молитве.

Тамо се, умјесто календара, преноси завјет.

Јер док нас има – памтићемо.

Док пјевамо – они неће умријети.

Док траје Kлобук – трајаће и њихова слава.