У манастиру Житомислић обиљежен празник Светих мученика житомислићких

У манастиру Житомислић обиљежен је празник Светих мученика житомислићких.

Свету архијерејску литургију служили су епископи захумско-херцеговачки Димитрије и бихаћко-петровачки Сергије.

Епископ Сергије је у бесједи рекао да је Бог диван и да ће дати утврђење народу своме као и сви наши свети мученици.

“Прошлост овога манастира је и страдална и васкрсна, сведочећа је и опомињућа, баш као и прошлост већине наших светиња које нас сабирају кроз вијекове. Житомислић је украс земље Херцеговине, био је и остао и зато му се враћамо опет изнова да на овоме херцеговачком камену узнесемо молитву Богу као што су то на овом истом мјесту чинили они који више не ходе овом земљом, али чији је благослов на свима онима који се овдје сабирају”, рекао је епископ Сергије.

Подсјећа да је прошло двадесет година од када је Српска православна црква уписала у именослов светих Свете мученике житомислићке који су невино пострадали у никада заборављено љето 1941. године.

“Настрадали су у вријеме када је безумље надвладало разум, када је мржња надвладала љубав и када је брат постао небрат, прогонитељ и убица. Не можемо да се не присјетимо младог игумана Константина, јеромонаха Доситеја и Макарија, искушеника Младена и Обрена, младих богослова Марка и Бранка и протођакона Владимира. Они су тога дана устали да би Бога славили, а већ исту ноћ су руком злочиначком окончани њихови животи и прекинуте њихове младости. Пострадали су у јами Видоња. У тој јами они су прогледали, али не за овај свијет, већ за вишњи. Из мрачних дубина јаме они су угледали лице Христово”, рекао је епископ Сергије.

Подсјетио је да крваво љето 1941. није само у црно завило Житомислић већ многа села и градове и хиљаде породица које су вапиле ка небу да се зло оконча.

“Љето је минуло, али бол није. Остали су видљиви ожиљци да опомињу на страхоте којима се нико није надао. Чак ни данас, 84 године након тога не можемо говорити без суза и присјећати се и никада не заборавити имена да би пренијели онима који ће доћи после нас. То је наша дужност и наша света обавеза, али и завјет који нас обавезује на молитву”, поручио је епископ Сергије и додао да наша сјећања не смију изродити мржњу према потомцима оних који су чинили злочине.

“Требамо загрлити једни друге љубављу Христовом да се оваква страдања никада никоме не би поновила. Човјек човјеку никада не смије постати вук. Једни од других не смијемо зазирати, већ се требамо зближити и упознати једни друге, јер нам је заједничко ово исто небо и ова иста земља, благородна поља и кршевита брда и планине. Сви смо дјеца истог Бога и из прошлости требамо извлачити поуке, а не мржњу преносити из нараштаја у нараштај”, поручио је епископ Сергије додајући да се рука треба пружити и онима који још ходе у тами.

Наглашава да прошлост опомиње да се никада не учини оно што се чинило на нашим просторима током Другог свјетског рата.
“Будимо свједоци мира и истинског помирења не дајући да нас заведу они који желе сукобе. Будимо мудри као змије и безазлени као голубови”, закључио је епископ Сергије.

Епископ Димитрије захвалио је свима који су дошли у мученички Житомислић који је, непрестано обнављајући се и васкрсавајући, никада издао своје назначење и мисао у овом свијету.

“Сви хришћани дај Боже да буду као што треба и вјерни, храбри, поштени, смирени, безазлени, мудри и радосни и саосјећајни са сваким људским бићем и страдањем. Да и ми нађемо свој крст, своје назначење и љубав и нека би били попут наших мученика и да и наше свједочење постане сјеме за нове Хришћане. То ћемо само учинити ако живимо достојно Јеванђеља”, поручио је епископ Димитрије.

Игуман Манастира Житомислић Данило Павловић подсјетио је на то да је Свети архијерејски сабор Српске православне цркве 2022. године одредио је 26. јун као датум празновања Светих свештеномученика житомислићких и од тада се празнује. Српска православна црква канонизовала је житомислићке мученике 2005. године када је освештан манастир Житомислић.
Наглашава да се Свети житомислићки мученици у Српској православној цркви празнују у знак сјећања на братство манастира Житомислић које је пострадало у Другом свјетском рату, а чије су мошти страдале и у посљедњем рату када је запаљен и порушен манастир Житомислић.

Житомислићки мученици су братство манастира Житомислић и пострадали су у Другог свјетском рату. Са успоставом НДХ братство манастира Житомислић и сви остали били су позвани да се јаве у мјесни уред. Тада је на челу манастира био игуман Константин Вучуровић коме је када је страдао било тек 26 година, јеромонах Доситеј Вукићевић, јеромонах Макарије Пејак, искушеник Младен Шаран, искушеник Обрен Окиљевић, богослов Марко Продановић и богослов Бранко Билановић. Код њих се тада нашао у гостима и протођакон из Мостара Владимир Чејовић који је дошао из Црне Горе бјежећи од тамошњих ратних дешавања.

Братство манастира је било веома младо и није било ни по чему, осим по своме вјерском опредјељењу, пријетња НДХ.

Игуман Данило прича да је братство манастира бачено у јаму Видоња те 1941, а митрополит Владислав је покушавао шездесетих година да их достојно сахрани, међутим комунистичке власти то никада нису дозволиле. Тек 1991. године су извађени из јаме и сахрањени у гробници изнад цркве у манастиру Житомислић, но ни тада нису имали мира. 1992. године је разорен манастир и тада су нови мучитељи бацили експлозив у њихову гробницу тако да су они два пута страдали. Данас се у цркви испод олтара чува дио њихових костију.

Игуман наглашава да је братство манастира доживјело судбину свога народа и да су бројни Срби на исти начин страдали у том периоду.

“Овај манастир је симбол страдања, али и симбол васкрсења. Манастир данас свијетли лијеп, окупан и пун народа и свједочи ово о чему данас слушамо, васкрсењу, радости и животу”, поручује игуман Данило.

Након литургије одржана је свечана академија на којој је бесједио проф.др Душко Певуља, а наступила је и етно група ”Ива”.

Након литургије присутним гостима обратио се и амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов који је подсјетио на духовну сарадњу и братство српског и руског народа казавши да је и Манастир Житомислић један симбол тог духовног братства.

“Историја се понавља, а ми морамо пазити нашу историју жели разбити. Ове године ми празнујемо 80 годишњицу велике побједе у Другом свјетском рату када смо били заједно, као и у свим тешким дешавањима. Драго нам је да се наши односи одвијају у добром правцу и на политичком нивоу када предсједник Милорад Додик иде у Русију на многа дешавања. Радује нас солидарност у одбрани међународних права и наших позиција. Овај догађај на овом предивном мјесту јесте још један доказ нашег братства и пријатељства и гаранција да ћемо побиједити наше непријатеље”, поручио је Калабухов.

Калабухов је заједно са директором Руског дома у Београду Јевгенијем Барановим даровао Манастиру Житомислић обновљену плочу са грбом Милорадовића која је постављена на исто мјесто на коме се налазила и прије рата. Милорадовићи су иначе српска племићка породица чија је задужбина манастир Житомислић и који су мигрирали у Русију.

Литургији су присуствовали амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, градоначелник Требиња Мирко Ћурић, начелник Општине Источни Мостар Божо Сјеран, шеф Канцеларије Владе Републике Српске у Мостару Горица Рашовић, декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Владан Бартула, изасланик потпредсједника Федерације Игора Стојановића Славен Главаш, те велики број вјерника из цијеле Херцеговине.