Eu granica etias.jpg

Савјет ЕУ и Европски парламент постигли су договор око механизма за суспензију безвизног режима, а посљедице би могла осјетити и БиХ, која има безвизни режим с ЕУ, али се, уз остале земље западног Балкана, налази у мониторингу за могућу суспензију.

"Овим измијењеним законом ЕУ ће бити у бољој позицији да реагује на ситуације у којима се злоупотребљава путовање без виза или ради против интереса ЕУ. Путовање без виза у ЕУ користи и страним држављанима и ЕУ. Али ако грађани трећих земаља злоупотребљавају ову предност, ЕУ мора имати све потребне алате за исправљање ситуације. Ови инструменти могу извршити притисак на земље које избјегавају сарадњу у спречавању и борби против илегалних миграција", стоји у објашњењу ове одлуке, која је објављена на страници Савјета ЕУ.

Визна политика

Оно што би могло довести до суспензије безвизног режима су недостатак усклађивања визне политике земље која има безвизни режим с ЕУ. Напомене ради, БиХ има безвизни режим с земљама попут Русије, Кине и Турске, а ЕУ одавно тражи од БиХ да се уведу визе за ове земље. Ово би могло бити искориштено као разлог за покретање механизма против БиХ.

"Неусклађеност безвизног режима неке земље с визном политиком ЕУ, у случајевима када због географске близине те земље ЕУ то може довести до повећаног броја неовлаштених долазака грађана других трећих земаља", наведено је у објашњењу. Овдје се очигледно мисли на ситуацију када, напримјер, мигранти с територије БиХ улазе на територију ЕУ.

Такође, као могући разлог за суспензију безвизног режима, наведени су безбједносни пропусти, напримјер у случају недостатака у документима који се користе за прелазак границе.

Ови разлози за суспензију, како је наведено, додају се постојећим разлозима као што је повећање броја захтјева за азил од стране држављана земље за коју је стопа признавања азила ниска или повећање броја држављана трећих земаља којима је одбијен улазак или за које се утврди да прекорачују боравак.

"Ново законодавство ће садржавати прагове за неке од ових разлога за суспензију. То ће довести до веће јасноће о томе када би суспензија визног режима требала ступити на снагу и учинити механизам ефикаснијим. Праг од 30 одсто квантифицира значајан пораст случајева одбијеног уласка и прекорачења боравка, захтјева за азил и тешких кривичних дјела. Праг за процјену да ли се стопа признавања азила треба сматрати ниском утврђен је на 20 одсто", појашњено је.

Важење суспензије

Једна од одлука односи се и на продужавање важења суспензије безвизног режима са девет на 12 мјесеци, с тим да почетни период може бити продужен на 24 мјесеца.

"Ова привремена фаза суспензије омогућиће Европској комисији да започне дијалог с трећом земљом како би дотична земља могла отклонити околности које су довеле до суспензије. ЕУ може одлучити трајно укинути безвизни режим путовања ако трећа земља не ријеши разлоге који су довели до привремене суспензије.

Савјет и ЕП су се такође сложили да унаприједе механизам тако што ће омогућити ограничавање визне слободе и доносиоцима одлука одговорним за кршење темељних права и обавеза у спољним односима.

Политичари
Ово је занимљива одредба која значи да би суспензија безвизног режима могла бити ограничена на носиоце политичких функција за које ЕУ утврди да су одговорни за кршења људских права и политичку нестабилност.

"Тренутно су сви грађани погођени другом фазом суспензије, али то може бити несразмјерно када је влада јасно одговорна за ситуацију. Према новим правилима, додатна 24-мјесечна фаза суспензије не би аутоматски утицала на цијело становништво. Умјесто тога, у горе наведеним ситуацијама, ЕУ би могла одлучити да настави циљати владине службенике и дипломате", појашњено је.