Требиње у посљедњој деценији доживљава прави туристички бум. Експанзију туризма из године у годину прати и скок цијена, почевши од угоститељских услуга, преко прехрамбених па до цијена некретнина.
Како већина Требињаца нема директну корист од туризма, поставља се питање на који начин просјечан становник Требиња преживљава процват туризма?!
Шта су становници Требиња добили од туризма осим бројних поскупљења, пита се Милица Радовановић, предсједник Градског одбора Српске демократске странке у Требињу.
Она сматра да би се формирањем нижих цијена локално становништво морало заштитити по узору на неке друге туристичке центре.
“Добили смо најскупљу пијацу у РС, добили смо цијену кафе од 3 – 3,5 КМ, добили смо много скупље и козметичке и фризерске, стоматолошке и све друге услуге, а о цијенама мајстора и мајсторских услуга да и не говорим. Добили смо повећање цијена комуналија, порез на непокретност отишао је неколико пута више, а да не помињем паркинг чије су цијене заиста астрономске гдје се дошло у ситуацију да је паркинг у Сарајеву, Мостару и бројним другим градовима јефтинији него у Требињу. Ми долазимо у ситуацију да нам становништво каже добро је док су редовна примања, ћути, може и горе и онда схватите да ово окружење заиста није спремно да направи неке конкретне промјене и да каже: људи, није добро, нешто мора да се ради”, каже Радовановићева.
Цијене у Требињу прилагођене су оним са дубљим џепом и у таквим околностима Требињци се све теже сналазе, сматра Дајана Милишић, шеф одборничког клуба листе За правду и реду у Скупштини Града Требиња.
“Они Требињци који нису везани за туризам и не зарађују од туризма мислим да заиста преживљавају све ове успоне у цијенама, почевши од обичне кафе, ајде без тога се може, али врло су високе цијене. Требињци заиста постају неки грађани другог реда, јер цијене су формиране за људе који имају дубок џеп, пођимо од тога како један Требињац може ријешити стамбено питање, никако. Неко неписано правило је да цијена квадрата треба да буде у висини просјечне плате, међутим то је код нас отприлике 3-4 пута скупље и нико не контролише тај раст цијена и такође би за то окривила ову власт јер како они дижу намете, тако и сви остали привредници у нашем граду дижу своје цијене и тако идемо у недоглед”, каже Милишићева.
Требињци сматрају да туризам треба да се развија, али да грађани који немају директну корист од туризма тешко преживљавају туристички бум у свом граду јер је исти испраћен огромним скоковима цијена.
Требиње се у посљедњој деценији заиста развија у значајан туристички центар што потврђује и велики број ноћења током сезоне. Међутим, поскупљење је постало уобичајено пред сваку љетну сезону па се дошло до цијена које су и туристима из региона постале готово недостижне, а нема сумње да тај тренд раста просјечни становник Требиња не може пратити. Стога се бројни Требињци питају како преживјети процват туризма у свом граду?!
Шта Ви мислите о овоме?