Црногорци би да раде још мање: Најавили увођење седмочасовног радног времена

Владајући "Покрет Европа сад" обећао је увођење радног времена од седам сати, чему се многи веселе, док се послодавци буне.

Звучи као лош балкански виц - Црногорци би да раде још мање. Али, ствар је озбиљна. Владајући Покрет Европа сад обећао је седмочасовно радно вријеме којем се многи радују, док се послодавци буне.

Да ли ће радно вријеме у Црној Гори бити сат краће и од када знаће се након преговора које воде Влада, репрезентативни синдикати и послодавци.

На посљедњем Социјалном савјету највише су негодовали из грађевинског и туристичког сектора који већ функционише сезонски и с хроничним недостатком радне снаге.

"То би подразумјевало темељну реорганизацију послова, потенцирање прековременог рада и прерасподеле радног времена (за шта постоје озбиљна законска ограничења) и додатне трошкове или нова запошљавања која многи не могу да финансирају. Скраћење радног времена за већину послова у туризму апсолутно није могуће", наводе из Уније послодаваца Црне Горе.

Из Министарства рада, запошљавања и социјалног дијалога, с друге стране, кажу да од 1. јануара ове године до данас Инспекција рада није евидентирала потребу за увођењем прековременог рада у привредном сектору.

"Процес имплементације ће бити пажљиво планиран, у сарадњи са синдикатима, послодавцима, академском заједницом и другим релевантним актерима. Фокусирани смо на анализе које ће показати како се седмочасовни радни дан може примјенити у пракси, без угрожавања економских перформанси", саопштили су за ДW из кабинета министарке Наиде Нишић.

Сат мање и за државни посао

У јавном сектору малене Црне Горе ради скоро 80 хиљада људи, што је трећина укупно запослених у земљи. Пренатрпана, махом партијска администрација, често је спора и неефикасна.

Из приватног сектора због тога државу позивају да се пре скраћивања радног времена позабави оптимизацијом јавне управе, повећањем њене ефикасности, али и сузбијањем сиве економије и злоупотребе боловања.

Део решења, међутим, у ресору министарке Нишић виде управо у смањењу броја радних сати.

"Савремени европски трендови и бројна истраживања потврђују да краће радно време не значи нижу ефикасност – напротив, оно води ка већем задовољству запослених, мањој стопи боловања, већој мотивацији и већој дугорочној користи за послодавце и друштво у цјелини" , наводе из Министарства.

Једини у Европи?

Уколико измјене Закона о раду које предвиђају увођење седмочасовног радног времена добију подршку већине у Парламенту, Црна Гора ће, према истраживању, постати прва држава у региону и Европи која је законски дефинисала радно вријеме од седам сати.

Француска је најпознатији примјер скраћеног радног времена са законском нормом од 35 сати седмично (што у просеку износи 7 сати дневно), али то није експлицитно дефинисано као "седмочасовно радно вријеме".

Обећање о увођењу седмочасовног радног времена први пут је изнео лидер ПЕС-а и премијер Милојко Спајић, поводом Међународног празника рада прије двије године.

Тад је најавио да ће скраћење радног времена са 40 на 35 сати недељно предложити као део програма "Европа сад 2", на којем је владајући ПЕС заснивао предизборну кампању.

Након формирања Владе, Спајић је више пута најављивао скраћење радног времена, чак и до краја прошле године, али се још чека да се то и деси.