У Музеју Херцеговине је промовисан четврти број часописа „Гимназијалац“, ученика и професора Гимназије „Јован Дучић“.
Крстиња Алексић, професор руског и српској језика, која је, заједно са професорима Татјаном Будинчић и Ведраном Павићевић те библиотекаром Дијаном Шиник, уредник часописа, каже да су током цијеле школске године с много љубави припремали овај број, посвећен, прије свега, науци.
„Деведесет година од смрти Михајала Пупина подстакло нас је да пишемо тектове о њему, али и о Николи Тесли, Милутину Миланковићу те о њиховом доприсносу који су дали човјечанству, чиме су завриједили бесмртност и нашу вјечиту захвалност. У часопису се могу прочитати и разговори са некадашњим гиманзијалцима, данас успјешним људима, попут Иване Нинковић и Хелене Брајић, који су говорили о томе како је гимназија утицала на њихово даље образовање, али и на живот. Група ученика урадила је и интервју са Намиком Кабилом, писцем и режисером рођеним у Требињу“, навела је Алексић.
Она је подсјетила и на сталне рубрике, попут „Кутка за полиглоте“ и оне о успјесима гиманзијалаца, али и представила „Сјећања“, рубрику у којој су некадашњи ученици евоцирали успомене на професоре Радмилу Борковић и Стану Паповић.
„Иначе, овај број часописа је посебан по томе што испраћамо матуранте, који су чланове редакције од првог броја и којима је вечерашња промоција посљедња школаск обавеза којом се опраштају од средњошколских дана“, истакла је Алексић.
Матурант Петар Аћимовић током вођења вечерашњег програма био је у улози Николе Тесле.
„Драго ми је што након четири године у редакцији 'Гимназијлца', вечерашњом промоцијом могу да заокружим једно поглавље у животу те што представљамо нови број у којем ће, надам се, сви наћи нешто за себе. Иако то није била моја идеја, већ ме је, као и још неколико колега, ка писању усмјерила професорица, већ након првог текста сам схватио да ми се свиђа рад на часопису и остао сам у редакцији наредне четири године“, прича Аћимовић.
И Лидија Бердовић, која је водила програм као пријатељица Милутина Миланковића, у креирању „Гимазијалца“ учествовала је од прве године.
„Овај број је можда бољи од свих претходних, јер смо сви порасли и схватили на који начин да приступимо раду, а наравно, као и сваке године, дали смо све од себе. Писање текстова ми је најдражи дио рада на часопису, а у овом броју сам, са најбољом другарицом Анђелином, писала о једном од највећих српских научника Милутину Миланковићу. Када кажемо Никола Тесла, то је громко име, а Миланковић је остао у сјени, иако је можда постигао највише“, навела је Бердовић.
Садржај четвртог броја часописа „Гимназијалац“ вечерас је представљен кроз игроказе, дијалоге и мини представе, у музичкој пратњи били су бивши и садашњи ученици, а и директор Доброслав Слијепчевић је извео неколико нумера.
Шта Ви мислите о овоме?