crna gora.jpg

Након што је лидер Демократске народне партије (ДНП) Црне Горе Милан Кнежевић у расправи у парламенту изнио детаље о томе да су чланови тзв. “земунског клана” имали и црногорске папире, али и након свједочења дугогодишњег безвезњака Милана Пауновића пред Анкетним одбором о тзв. “црним тројкама” и спрези мафије и државе током владавине ДПС-а, у подгоричким медијима је отворено питање ко је наоружавао криминалце и ко им је дијелио значке тајне службе.

Вође земунског криминалног клана имали су пребивалиште и чак право гласа у Црној Гори, а уз то су носили оружје које је припадало црногорској Служби државне безбједности.

Према ранијим медијским извјештајима, вођа “земунаца” Душан Спасојевић је крајем деведесетих био пријављен на адреси у Подгорици у насељу Стари Аеродром, док је шеф сурчинске екипе Љубиша Буха Чуме такође постао формално становник Подгорице. “Земунац” Миле Луковић имао је пребивалиште у Мојковцу.   Чланови „земунског клана“ осуђени су за убиство српског премијера Зорана Ђинђића. Додатно, подсјећа портал РТЦГ, медији су извјештавали да је један од блиских сарадника Душана Спасојевића Шиптара и Мила Луковића, Душан Крсмановић, испричао пред истражним судијом у Београду Вучком Мирчићем да има сазнања да је у току 1999. године, прије бомбардовања, чуо да Спасојевић доста ради за црногорску Државну безбједност и да често борави у Црној Гори.  

Кнежевић је синоћ у парламенту рекао да “земунском клану” легитимације дао Вукашин Мараш, некадашњи високи функционер црногорске полиције и бивши министар унутрашњих послова. Рекао је да је Мараш дао налог Милету Луковићу Куму и Душану Спасојевићу Шиптару да их припадник Седме управе сервисира у Будви када су покушали атентат на Вука Драшковића.

- Сумњам да је Служба државне безбједности дајући легитимације Шиптару и Куму учествовала у организацији убиства Зорана Ђинђића како би приказала заједничку државу нестабилном и како би убрзала референдум (о проглашењу незавиности Црне Горе, који је одржан 21. маја 2006.). Припадници “земунског клана имали су легитимације (црногорске тајне службе) АНБ уз пуно сазнање Вукашина Мараша, а то је морао да зна и Мило Ђукановић и Филип Вујановић. И биће за то крви на рукама црногорске службе. Ви уместо да побегнете од ове екипе, ви сте преузели да браните оне људе који имају информације или су давали налоге за многа убиства и пребијања у посљедњих 30 година - казао је Кнежевић.  Предсједник и посланик опозиционог ДПС-а Данијел Живковић навео је да је бесмислено то што Кнежевић говори, али и да, како је навео, “разумије да лидер ДНП-а мора да брани (предсједника Србије) Александра Вучића”.

Кнежевић је Живковићу на то узвратио да се служи само истином и да је сву документацију коју има о непочинствима из 2000-тих ископирао и дао двјема блиским особама у случају да му се нешто деси, а за шта оптужује унапријед ДПС.  

Челник ДНП је казао да је Душан Спасојевић Шиптар био пријављен 1998. као становник Улице Хотска бр.14 у Подгорици и имао личну карту са роком од 10 година, а прије тога је добио и оружни лист и пасош. Та документа је подигао један полицијски инспектор, додао је.  

- У Црногорца је произведен и Миле Луковић Кум који је био настањен у Улици Малише Дамјановића у Мојковцу. То је доказ да је АНБ са Земунским кланом вршила ликвидације по региону - казао је Кнежевић.

Он је додао да сумња да им је сву документацију и логистику дао високи полицијски функционер Славиша Шћекић који је био једно вријеме и савјетник у Одбору за безбједност и кога ће позвати на Анкетни одбор, јер је кључар многих тајни из тог периода.  Дугогодишњи полицијски функционер, Милан Пауновић, је у понедјељак пред скупштинским Анкентним одбором изнио низ тешких оптужби на рачун врха Министарства унутрашњих послова и Државне безбједности Црне Горе, устврдивши да су поједини службеници активно опструисали кључне истраге, прикривали убиства, сарађивали с организованим криминалним групама и учествовали у политички мотивисаним нападима.

У средишту његовог свједочења нашла се ликвидација савјетника за безбједност предсједника Горана Жугића, за коју је навео да службе безбједности несу пружиле никакву помоћ у њеном расвјетљавању.  Пауновић је говорио и о бруталности тзв. “црних тројки”, пријетњама упућеним њему и нападу на његовог сина, те повезаности оружаних убистава с људима из МУП-а. Он је, између осталог, рекао да су сва нерасвијетљена убиства почињена оружјем у власништву МУП-а.

Пауновић је истакао да је МУП током 1992. године подијелио више од 10.000 комада оружја.

Прво свједочење Пауновића, а потом и јучерашње обраћање у парламенту Милана Кнежевића покреће лавину реаговања у земљи.  Предсједник СНП-а Владимир Јоковић изјавио је да свједочење Милана Пауновића разоткрива дубину и бруталност криминалних активности за вријеме владавине ДПС-а, које су служиле за одржавање њихове несмењиве власти.

Како је казао, батињање, мучења и застрашивање грађана кроз тзв. „ударне тројке“ представљају најприземније методе терора којима су покушавали да угуше сваки глас слободе и демократије.

С друге стране из ДПС-а, којим је три деценије руководио Мило Ђукановић, тврде да је Пауновић прочитао унапријед припремљен текст који је добио из српске тајне службе (БИА).

Из те странке је саопштено да је Пауновићево свједочење још један покушај криминализације бивше власти на челу са Милом Ђукановићем.