Doroteja radanovic.jpg

Ђак генерације Гимназије "Јован Дучић" је Доротеја Радановић. Она ће у суботу 31. маја предводити дефиле матураната своје школе.

Доротеја је ову част и привилегију заслужила не само одличним успјехом и владањем, већ и бројним наградама на разним такмичењима. Републички је првак из српског језика, добила је прву награду коју додјељује Катедра за србистику за најуспјешније средњошколске литерарне радове, трећу награду на литерарном конкурсу Српске књижевне задруге "БЕСКРАЈНО ПЛАВО КОЛО“, другу награду на републичком конкурсу поводом обиљежавања Дана Републике Српске, трећу награду на литерарном конкурсу за избор најбољих ученичких ликовних и литерарних радова о теми “Страдања и сјећања на невине жртве у концентрационом логору Јасеновац”, трећу награде на конкурсу поводом обиљежавања 30 година постојања Црвеног крста РС...

На почетку разговора Доротеја каже да је средња школа била једно лијепо четворогодишње путовање кроз које је стекла искуство, сјећања, људе за које вјерује да ће ту бити цијели живот.

За њу је Гимназија била једна велика животна школа и много тога је научила.

То што ће предводити дефиле је нешто ново за њу, али лијепа одговорност.

"Поред класичних ствари које се уче у Гимназији, будући да сам била фокусирана и на друштвене и природне науке, стекла сам и животна искуства која ће бити корисна у будућности", рекла је Доротеја.

Одувијек је у Доротеји била жеља да упише Гимназију и никада се није двоумила.

"Гимназија је била логичан избор и потврдила је оно што сам мислила да је образовна установа која траје преко 120 година, а та традиција говори о квалитету. Са ове дистанце, ништа ми није било тешко и увијек сам се трудила да правилно распоредим своје обавезе, да будем подједнако посвећена природним и друштвеним наукама, да имам времена за такмичења", казала је Радановић.

Воли да се такмичи јер сматра да је здрава компетитивност, а захваљујући њој је увијек пробијала неке своје границе.

"Ђурђевдански фестивал 2016. године када сам наступала са девет година био је тренутак када сам схватила да волим јавни наступ. То је битан тренутак јер схватила да немам никакав страх од јавног наступа или изражавања. Музика је увијек била моја велика љубав и ниједан дан ми не прође без музике, али је то у средњој школи било у другачијем виду од оног када сам похађала Музичку школу", јасна је Доротеја..

Према њеним ријечима, све је било лијепо и увијек се трудила да све своје обавезе усклади и да на крају дана буде задовољна шта је током тог дана урадила.

Награде су била потврда њеног труда, рада и талента, али јој никада нису биле пресудне ни у каквом погледу.

"Могу да кажем да сам поносна на прво мјесто из српског језија на републичком такмичењу јер сам захваљујући томе била препозната на том нивоу и добила сам Плакету Свети Стефан. Свака награда је представљала дио мог средњошколског пута и свака је била значајна. Никада ми није сама награда била мотив већ искључиво моја љубав према томе што радим. Та љубав се и вратила јер кад нешто радиш посвећено и са љубављу долазе и резултати. Титула ђака генерације је посљедица труда, рада и љубави, онога што сам радила кроз средњу школу", нагласила је Радановић.

На крају разговора захвалила се ономе одакле све и потиче.

"Захваљујем се својој породици која је увијек била уз мене и била ми безусловна подршка. Да није тога, ништа не би било овако као што јесте нити бих ја била оваква личност као што јесам", искрена је Доротеја.

Планира да упише Електротехнички факултет у Београду.