Циљ система масовне процјене вриједности непокретности је да свака некретнина на подручју Републике Српске буде евидентирана, а грађани би убудуће порез на некретнине требало да плаћају на основу реалне и актуелне вриједности своје имовине, умјесто на основу неуједначених или застарјелих критеријума.
Из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове казали су "Гласу" да система масовне процјене вриједности непокретности у Републици Српској представља стратешки корак са бројним користима.
- Тај систем значајно ће унаприједити ефикасност рада јединица локалне самоуправе. Прецизни подаци о вриједности и распрострањености имовине биће коришћени у доменима урбанистичког планирања, планирања буџета те креирања политика усмјерених ка привлачењу инвестиција и одрживом развоју - навели су у Републичкој управи.
Такође додају да је са аспекта социјалне правде посебно важно нагласити да ће овај систем допринијети праведнијој расподјели пореског терета.
- Грађани ће убудуће порез на непокретности плаћати на основу реалне и актуелне вриједности своје имовине, умјесто на основу неуједначених или застарјелих критеријума - поручили су из Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове.
Рад на увођењу овог система, подсјећају, започет је прије свега кроз реализацију пилот-пројеката у 2020. години у Бањалуци, Лакташима, Српцу и Градишци, у којима је извршен попис непокретности.
- Пилот-пројекти су дали корисне податке из којих су уочене значајне разлике између постојећих евиденција и стања на терену. Тренутно радимо на наставку ових активности, а у претходном периоду обавили смо састанке са представницима 11 локалних заједница у Српској, с циљем припреме за почетак прикупљања података неопходних за увођење система масовне процјене вриједности непокретности - нагласили су у Републичкој управи.
Како су навели ријеч је о великом искораку у правцу модернизације и правичнијег управљања јавним ресурсима.
- У првој фази идемо са пописом непокретности у 11 локалних самоуправа. Наставак рада на овим активности планиран је и кроз нови пројекат Свјетске банке, који је у фази припреме, а који је предвиђено да траје пет година, тако да окончање овог процеса очекујемо у том року - закључили су из Републичке управе.
Кроз пилот-пројекат у Бањалуци утврђено је да постоји око 20 одсто непокретности које нису пријављене те исто толико оних које нису правилно пријављене.
Директор Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове Драган Станковић казао је да ће поменути систем донијети бенефите буџету, али и грађанима.
- Битно је да имамо евиденцију о свим некретнинама. Мора се знати шта колико вриједи и чије је власништво - казао је Станковић и додао да од 30 до 40 одсто непокретности у Српској није опорезовано.
У пилот-пројекту учествовала је и општина Лакташи, чији су подаци о непокретностима повезани између Републичке управе и Пореске управе.
- У претходне три године имали смо два службеника који су на терену ишли од непокретности до непокретности и провјеравали тачност података. Нови систем процјене према најавама биће модернији, јер ће се такође снимати непокретности из авиона, гдје је то могуће, али биће коришћени и најсавременији скенери. План је да свака вриједност некретнине буде евидентирана и да буде утврђена њена површина - казао је "Гласу" градски менаџер Лакташа Милош Гверо.
Такође, наводи он, ова локална заједница је крајем 2020. године имала наплату пореза на непокретности у износу од око 890.000 марака, док је на крају 2024. године имала око два милиона КМ.
- Разлика је већа од милион марака. Поред тога треба узети у обзир да ми нисмо пописали све непокретности, односно пописано је негдје двије трећине катастарских општина. Према неким процјенама Лакташи због неевидентираних некретнина и избјегавања плаћања пореза на непокретности губе око два милиона марака, док је Бањалука према процјенама у минусу од пет до десет милиона - закључио је Гверо.
Тренутна правила
Према закону који је тренутно на снази власници некретнина ослобођени су плаћања пореза на 50 квадратних метара стамбеног простора. Поред тога сваки члан домаћинства ослобођен је по додатних 10 метара квадратних. Порез становници плаћају у двије рате годишње, а свака локална заједница одлучује колико ће стопа пореза износити.
Шта Ви мислите о овоме?