Ukc sarajevo.jpg

Док је у Кантону Сарајево проглашена епидемија лептоспирозе, јавност се све више интересује за природу ове опасне болести, њен ток и могуће посљедице.

Инфектолог др Нада Колудер Ћимић, бивши директор Инфективне клинике Клиничког центра Универзитета у Сарајеву (КЦУС), подијелила је властита искуства из интензивне његе, гдје се током година суочавала с најтежим облицима инфекције.

„Током клиничког рада у интензивној њези Инфективне клинике КЦУС-а, углавном сам се сусретала са најтежим обликом лептоспирозе, тзв. Wеиловом болешћу. Клинички ток болести био је генерално тежак, драматичан, са непредвидивим развојем, а нажалост, било је и смртних исхода“, истиче др Колудер Ћимић.

Према њеним ријечима, водећи симптоми болести укључивали су високу температуру, интензивну главобољу, збуњеност или помућену свијест, повраћање, јаке болове у мишићима, као и жутицу и различите облике крварења – у очима, носу, урину, столици и искашљају. Неријетко је долазило и до затајења јетре и бубрега, што је захтијевало хемодијализу.

„Неки болесници остану дубоко у сјећању. Посљедњи тежи случај који сам лијечила десио се прије петнаестак година – био је то риболовац с Неретве. Имао је, чини ми се, најтежи облик лептоспирозе, али сретно је завршио без икаквих посљедица. И данас, када путујем према Мостару, Неретва ме подсјети на њега и нашу заједничку борбу за један живот. Надам се да је добро и здраво“, навела је инфектолог у објави на друштвеној мрежи Фацебоок.