Шта пише у француско-њемачком нон – пејперу о БиХ

Француска и Њемачка израдиле су и партнерима у Европској унији упутиле нон – пејпер о ситуацији у Босни и Херцеговини. Тим документом, између осталог, позвали су на реакцију истовремено наводећи да "спољни утицај треба бити ограничен".

"Циљ Европске уније остаје очување и изградња мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске државе Босне и Херцеговине, која поштује принципе и вриједности на којима почива Европска унија: демократска друштва, владавина права, те будућност Босне и Херцеговине унутар Европске уније", пише у нон – пејперу који је објавила ФТВ.

У наставку текста преносимо нон-пејпер у цјелости.

Документ датира од 12. мајa 2025.

Одговори на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ

Овај документ представља ажурирану верзију документа представљеног 3. новембра 2023. године, и написан је у свјетлу закључака ПСЦ-а усвојених 26. марта 2025. године, који су отворили пут за даљу активну укљученост држава чланица ЕУ у вези с текућом уставном кризом у Босни и Херцеговини (БиХ). Његов циљ је да олакша дискусију о одговору ЕУ на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ.

Образложење

Тренутна уставна криза у БиХ представља најозбиљнији изазов суверенитету, јединству, као и функционалном и територијалном интегритету БиХ у посљедњих 30 година, од потписивања Дејтонског-париског оквирног споразума за мир. Током претходних седмица, потези и правни процеси унутар РС, који су услиједили након пресуде против предсједника РС Милорада Додика 26. фебруара 2025. године, отворено су напали уставни поредак БиХ.

Наиме:

• Одлука о мјерама и задацима који произилазе из неуставних одлука и поступака неуставних институција БиХ од 26. фебруара 2025.

• Закон о Високом судском и тужилачком савјету РС од 27. фебруара 2025.

• Закон о непримјењивању закона и забрани активности вануставних институција БиХ у РС (Суд БиХ, Тужилаштво БиХ, СИПА) од 27. фебруара 2025.

• Измјене и допуне Кривичног закона РС од 27. фебруара 2025.

• Закон о посебном регистру и транспарентности рада непрофитних организација од 27. фебруара 2025.

• Нацрт устава РС од 13. марта 2025.

• Закон о заштити уставног поретка РС од 13. марта 2025.

Европска унија и њене државе чланице су у различитим форматима и једнострано изразиле своју недвосмислену осуду ових аката, називајући их пријетњом функционалности институција државе и основним слободама њених грађана. Ови акти су у супротности с обавезама које је БиХ преузела на свом путу према ЕУ, годину дана након што је ЕУ одлучила отворити преговоре о приступању Босне и Херцеговине Европској унији.

Европска унија се у закључцима Вијећа од 17. децембра 2024. године позвала на могуће одговоре ЕУ на активности и актере који подривају и пријете уставном поретку, суверенитету, територијалном интегритету и међународној личности БиХ.

ЕУ је нагласила потребу да се размотре све опције и озбиљне посљедице доступне у оквиру инструмената ЕУ.

Европска унија је додатно потврдила да остаје посвећена Дејтонском-париском оквирном споразуму за мир и уставном поретку БиХ. Осим тога, Европска унија озбиљно схвата своју одговорност за стабилност и мир у БиХ и региону Западног Балкана.

Циљ

Локално преузимање одговорности у мирном рјешавању кризе остаје кључно. Власти и поступци на локалном нивоу треба да воде ка стабилизацији ситуације. Спољни утицај треба бити ограничен.

Циљ Европске уније остаје очување и изградња мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске државе Босне и Херцеговине, која поштује принципе и вриједности на којима почива Европска унија: демократска друштва, владавина права, те будућност Босне и Херцеговине унутар Европске уније.

Непосредни циљ је укидање неуставних закона и повлачење нацрта новог устава. Све опције за постизање овог циља треба истражити.

Трајно рјешење кризе захтијева, прије свега, потпун и неповратан повратак Републике Српске уставном поретку Босне и Херцеговине, поновно опредјељење политичких представника Срба за правилно функционисање државних институција и њихова обнова посвећености провођењу свих релевантних корака наведених у препорукама Комисије од 12. октобра 2022. године како би напредовали у процесу приступања ЕУ.

Сљедећи кораци

Сљедеће мјере би требале бити дио инструмената Европске уније:

Финансијска подршка

Сви пројекти који су директно или дјелимично корисни за РС у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан (WБИФ) треба да остану суспендовани. Државе чланице треба да истраже с Комисијом могућности за прекид два суспендована пројекта. Комисија треба да се уздржи од предлагања нових пројеката који би користили РС.

Критерији за укидање ових мјера зависиће од предузимања конструктивних корака од стране руководства РС. Државе чланице ће морати бити претходно консултоване.

ЕУ би требала ступити у контакт и с другим релевантним међународним финансијским институцијама, као што је Свјетска банка, како би се осигурало да и оне усвоје сличан приступ.

Билатерална финансијска помоћ пројектима који су директно или дјелимично корисни за РС треба бити суспендована.

Санкције

Европска унија треба да размотри циљани оквир за примјену рестриктивних мјера (Одлука Вијећа 2011/173/ЗВСП) у контексту ситуације у Босни и Херцеговини, усвајањем рестриктивних мјера према појединцима или ентитетима који подривају суверенитет, територијални интегритет, уставни поредак и међународни субјективитет Босне и Херцеговине. Очекују се приједлози од стране Високог представника за вањску политику ЕУ у наредним седмицама у вези с тим.

У недостатку консензуса на нивоу ЕУ, националне мјере, укључујући циљање појединаца (нпр. забране путовања), требају бити размотрене и координиране међу државама чланицама. Усвајање мјера од стране појединачних чланица ЕУ треба бити праћено локалним рјешењима која би требала имати приоритет. Националне мјере треба да буду привремене и реверзибилне рестриктивне мјере које имају за циљ промјену понашања циљаних ентитета и појединаца.

Проширење

ЕУ и њене државе чланице треба да нагласе да поступци РС-а иду супротно европском путу Босне и Херцеговине и интересима становништва БиХ, укључујући и становништво Републике Српске. Напредак у процесу приступања зависиће од спровођења потребних корака наведених у препорукама Комисије од 12. октобра 2022. године. Истовремено, ЕУ и њене државе чланице треба да своју јавну комуникацију фокусирају на користи европских интеграција.

Контакти са званичницима Републике Српске
Ангажман ЕУ и њених држава чланица према званичницима из власти РС-а или СНСД-а треба да се фокусира на наглашавање ризика даљег спровођења неуставног курса предсједника РС-а Додика. Овај ангажман треба да садржи поруке којима се изражава спремност ЕУ на отвореност и ублажавање тензија чим постану видљиви знакови повлачења неуставних потеза, те ангажман с опозицијом из РС и цивилним друштвом. Контакти на високом нивоу с лидерима РС који су осуђени или оптужени (М. Додик, Р. Стевандић и Н. Висковић) требају бити суспендовани.

Напомена: У овом нон пејперу направљена је грешка у именима Ненада Стевандића и Радована Вишковића, видљиво је да су замијењени иницијали њихових имена.