Невјероватна животна прича исписана је на стијенама изнад села Бијела код Шавника. Шездесетдвогодишњи Богдан Рајовић преживио је немогуће, када је аутомобилом слетео са пута.
Возило се зауставило на самој ивици, он је испао из њега али су га две танке гране задржале и он је остао тако, практично да виси сатима изнад провалије дубоке 300 метара чврсто се држећи за свој једини спас, упркос тешким повредама.
– Видјела сам кад је отишао аутомобилом, али како ми ништа није рекао знала сам да не иде нигде даље, већ да је отишао код неког у село. Телефон није понео са собом, када је прошло неколико сати схватила сам да га нема и почели смо да га тражимо. Та агонија је потрајала, док му возило није пронађено како је слетело са пута и он испод на стијенама. Ово што је мој Богдан преживео је невероватно, то је стварно чудо Божије. Какав је то терен и каква је то провалија, то се не може речима описати. Ни на фотографијама не може да се види како заправо то изгледа. Мислим да је Богдана спасило то што је иначе мршав и виталан човек, издржљив јер пуно радимо на имању и у пољопривреди. Једва чекамо само да се опорави и да дође својој кући. Лекари су нам рекли да је у стабилном стању, има прелом ребара и пршљенова – изјавила је Богданова супруга Дарка.
Херојски подвиг ватрогасаца-спасиоца
Акција Богдановог спашавања са литице трајала је сатима, а надљудске напоре уложили су ватрогасци-спасиоци из Шавника, којима су у помоћ притекле колеге из Никшића. Сам терен је толико неприступачан, да је сваки корак по њему био ризичан.
– Четворица ватрогасаца-спасилаца је кренула у акцију са специјализованим возилом. Никад се нисмо суочили са тако тешком ситуацијом иако су иза нас године искуства. Користили смо ужад и сајле, чланови екипе су буквално дали све од себе да извуку човека. Кад смо га извукли на сигурно он је био промрзао и малаксао. Овдје су ноћи јако хладне, и право је чудо како је толико дуго издржао. Одмах након што је извучен, превезен је колима Хитне помоћи у никшићку болницу – рекао је Горан Јанковић командир Службе спашавања Шавник.
Дан кад је преживио потпуно немогуће, Богдан Рајовић би могао да слави као свој други рођендан. Сви који су се нашли на лицу места и видели терен, али и сви који знају какво је то подручје, сагласни су да је ово право Божије чудо.
Богданов спас је чудо Божије
У близини мјеста гдје се незгода догодила налази се манастир у Бијелој посвећен Светом Георгију. Светиња је позната по икони посвећеној управо овом великом свецу.
Иначе, та деоница пута где је Богдан слетео позната је као јако ризична, а ту је чак и постављен крст да чува возаче и путнике намернике. Незгода се догодила у непосредној близини.
Поводом овог догађаја огласио се и игуман манастира Бијела, архимандрит Исаија.
– На том мјесту једино птице на то дрвеће слећу и никаква дивљач ту не може прићи. Пре десетак година смо ту и Крст поставили , и то се управо поред Крста и догодило. Слава Господе Крсту Твоме Часноме. То се десило у ноћи између суботе и недеље посвећене Самаранки. Као што се Самаранка срела са Христом, очи у очи, тако је и Богдан са вечношћу, таман очи у очи. Само један окрет могао је да га кошта живота. Приликом пада је испао из кола и задржало га је неко мало дрвце. Целу ноћ је провео у загрљају тога Божијег дрвцета које га је задржало ту, а сад је то и Богданово дрво. Бог га је оставио у животу и ако ни један посто шансе за то не постоји, у то се може увјерити само ко зна то место и доласком на то место. Да је пола метара раније или касније скренуо са пута не би се устављало возило али….има неко ко чува греду и мисли на то – казао је игуман Исаија.
Он поручује да би на овој деоници дефинитивно требало да се уради банкина и на тај начин осигура вожња.
– Ту треба да се уради банкина , да се бар мало осигура од таквих ситуација, али ова власт није то нашла за сходно као ни уређење саме греде, да се ту направи галерија или нешто за утврђење исте. Слава Богу Који је диван у Светима, и у Светом Георгију, који је Слава Богданова а и наше Светиње, здраво да буде Богдан и да буде кум славе идуће године испред братства Светог Георгија. Даће Бог, Амин, рекао је игуман.
Шта Ви мислите о овоме?