Шмит спреман да реагује: Именовање Вукановића за министра у рукама Кришто, рок био 15 дана

Министарство безбједности у Савјету министара БиХ од јануара нема министра, када је оставку поднио Ненад Нешић. Ту дужност привремено обавља замјеник министра Ивица Бошњак (ХДЗ БиХ). О именовању министра безбједности своју ријеч дали су и из Канцеларије високог представника у БиХ.

Наиме, будући да предсједавајуи Савјета министара БиХ Борјана Кришто име Небојше Вукановића није послала на законом предвиђене безбједносне провјере те да тиме задржава статус кво, појавила су се мишљења или чак призивања да би то могао учинити Криситијан Шмит, којег Република Српдке не признаје за високог представника у БиХ.

Разлог за то је да због политичког маневрисања, односно покушаја да се министарске фотеље „не дочепа“ човјек из опозиције у РС, институција Савјета министара не функционише како би требало, а улази се и у зону кршења Закона о Савјету министара БиХ.

Управо на то се Канцеларија високог представника (ОХР) осврнула у одговору на питање „Аваза“ хоће ли Шмит повући овај потез и умјесто Кришто упутити име кандидата на провјере надлежним институцијама – СИПА, ОБА и ЦИК.

– У складу са чланом 14. Закона о Савјету министара БиХ, предсједавајући Савјета министара именује кандидата за министра безбједности најкасније у року од 15 дана од дана подношења оставке претходног носиоца дужности – одговор је ОХР.

Дипломатски и штур одговор. Али даје јасне назнаке да је Нешићев насљедник већ давно требао и морао бити именован. Закон тако налаже.

А, како то најчешће бива у политичком врху БиХ, мишљења су дубоко подијељена.

Док представници Тројке отворено позивају Шмита да реагује и деблокира процес именовања министра безбједности, сматрајући да је ријеч о очигледном кршењу закона и злоупотреби функције од Кришто, из СНСД и ХДЗ стижу потпуно супротне поруке.

Тврде да би интервенција Шмита представљала „грубо мијешање“ и „гажење уставног поретка“, иако истовремено својим понашањем управо они руше правни оквир државе.

Деблокирање процеса

Међутим, Шмит нема мандат да мијења Устав БиХ или да одлучује умјесто Парламента, али има простор да интервенише тако да деблокира процес, као што је и неке друге до сада, без да уруши демократски оквир.

Ако би умјесто Кришто упутио име кандидата на провјере надлежним институцијама и ако оне не пронађу препреке за именовање, приједлог би отишао у Представнички дом.

Тамо би се гласало, ако добије подршку већине, кандидат постаје министар. Ако не, све остаје исто.

На тај начин Шмит, уствари, не одлучује о именовању, већ само склања блокаду с пута. Политичка одлука остаје у рукама законодавне власти.