Српска православна црква и њени вјерници славе данас празник Светог Василија Острошког, чије мошти почивају у манастиру Острог у Црној Гори, гдје одлазе припадници разних религија, а њихове исповијести заокружују причу о овом свецу, веома поштованом у српском народу и много шире.
Очудима са Острога прича се много. Свети Василије Острошки рођеном у селу Мркоњићи у Поповом пољу у Херцеговини 1610. године са крштеним именом Стојан, заузима изузетно значајно мјесто у православљу.
Али као што смо напоменули, приче о чудима превазиле границе православља јер су “Светом Василију Острошком сви исти, ма који језик говорили или којој вјери припадали“. Како је писао портал Слободна Херцеговина, муслиманка Фатма која је пет година боловала од тешке болести, одбијала је да се поклони моштима овог светитеља, иако су јој ближњи говорили да то уради.
– Шестог маја 1964. године муслимани Асиб Гушо и Шевка Зајко доведоше тешко болесну, такође муслиманку, Фатиму на Острог. Фатима је била тежак болесник. Од неких страховитих грчева у цијелом тијелу патила је пуних пет година – записао је свештеник са Острога.
Због болова је падала у несвијест и у моментима агоније “кудила и своје најрођеније” који су обишли све љекаре, врачаре и траваре, али лијека и помоћи није било.
Сазнали су за исцјељења од такве болести у Острогу, па су Фатму рођак Асиб и комшиница Шевка довели у Горњи манастир.
Када су је стигли пред цркву у којој се налазе мошти Светог Василија, она је из свег гласа викала: “Нећу тамо да улазим”. То је поновила неколико пута, тражећи да се врати назад.
Чувар ћивота отворио им је цркву, а мало касније и ћивот Светог Василија. Родбини је пошло за руком да Фатму убиједе да цјелива мошти светитеља. У том моменту почела је да се грчи и дрхи… било је страшно гледати. Када се смирила, прочитана јој је молитва. Након тога “спопаде је такво знојење” да је за кратко вријеме зној сву облио. Али то је кратко трајало па се убрзо на њеном лицу видио мир и спокој.
Приближила се поново моштима и почела да се моли па је рекла: „Хвала Богу и Светом Василију, ја оздравих. Ништа ме не боли”. Преноћила је тог дана у манастиру Острог и наредног јутра била на литургији, па се поново захвалила свецу и Господу.
Приближила се поново моштима и почела да се моли па је рекла: „Хвала Богу и Светом Василију, ја оздравих. Ништа ме не боли”. Преноћила је тог дана у манастиру Острог и наредног јутра била на литургији, па се поново захвалила свецу и Господу.
Шта Ви мислите о овоме?