Даница Црногорчевић, најпознатија пјевачица духовне музике у браку је са свештеником Иваном Црногорчевићем и имају четворо дјеце, а за медије је изјавила какав је живот попадије из њеног угла.
"Ја сам једна од многих које су се оствариле на оба поља, тако да дјеца и породица уопште нису препрека, ако се, наравно, удате или ожените особом која вас подржава у вашем раду и која вам помаже да остварите своје жеље и планове везано за тај посао. Ако вас воли, онда свакако да ће то подржавати и бити уз вас. Мој супруг и ја смо заједно у овоме што радим, имамо и заједничке пројекте. Он има великог дара за писање, не само пјесама него уопште. Између осталог, аутор је и пјесме која је доживјела велику популарност код народа. То што сам млада постала мајка и што већ имам четворо дјеце, то је највеће богатство које млади треба да стекну што раније, а не да чекају да се 'наживе'. А одлука је свакако била удаја за мог супруга и наше љубави, која се темељи првенствено на љубави према Господу", испричала је једном приликом Даница и додала:
"Откад смо ступили у брачну заједницу, живимо одвојено. Углавном сами водимо бригу о нашој дјеци, наравно, баке и деке су увијек ту да нам припомогну", изјавила је етно пјевачица.
Даница је објаснила како изгледа њен дан као попадије у браку са ђаконом.
"Дан је сличан као и свачији други, исто сваки дан носи нова дешавања и нова искушења. Једино што се разликује јесте то што свјесно треба да представљамо цркву у сваком моменту у јавности, и неке ствари се не опраштају из угла људи који то посматрају. Велики је благослов бити у цркви и служити Богу и народу на тај начин. Колико је велика улога свештеника у друштву, толико је значајна и улога његове супруге, попадије", истакла је она и додала:
"Трудимо се да све што радимо буде усмјерено ка служењу Богу и ближњима. Како учи наша вјера, свака породица јесте мала црква, те се трудимо да у нашој влада хармонија, узајамно поштовање, љубав, стрпљење. Дјечица с радошћу учествују с нама у читању молитви, кађењу куће, пјевању тропара и осталих духовних пјесама. Трудимо се да што више обилазимо наше светиње", изјавили су Даница и ђакон Иван, који су најстарију ћерку Касијану крстили док је била у инкубатору, након чега јој се стање побољшало.
Њен супруг Иван каже да је одувијек размишљао да постане ђакон.
"Откад сам спознао себе, размишљао сам о смислу живота. То питање ме је увијек тиштило, како би Достојевски рекао: 'То су трагична питања', која неког сусретну са 40 година, а мене, на срећу, у раној младости. Схватио сам да мора постојати нешто изван оног што ми тјелесним очима видимо. Крштен сам као дијете у Србији, у Омољици, одакле је моја мајка, а у цркву сам први пут отишао с баком, научио молитву 'Оче наш'. Када сам завршавао основну школу, почео сам да читам Стари завјет, који је за мене био откровење, и те приче су ме испуњавале и мотивисале. Кроз њих сам схватио да Бог постоји и учествује у нашем реалном животу", започео је једном приликом Иван, те наставио:
"У средњој школи су наставила да тињају стара питања. Једног дана када је ишла литија до манастира Острог од Подгорице, био сам друга година средње школе, закаснио сам и рекао да сутра идем сам. Запутио сам се пјешке од Подгорице ка Острогу, да бих од Богетића наставио бос, по старом народном обичају. Рекао сам: 'Свети Василије, ако ми ти не откријеш праву истину, неће нико.' На Острогу задесим једног човека, који ми каже: 'Ево, ако читаш Акатист Светом Василију 40 дана, Бог ће сигурно услишити молитву за коју се молимо', и ја сам испоштовао то правило и након тога ми се пут отворио. Отишао сам код кивота Светог Симеона Дајбапског, гдје сам се први пут исповједио, причестио, и тада је почео мој интензивни пут ка вјери и правој, истинској спознаји Бога. У том моменту када сам спознао Бога, за мене је све било сувишно. Ниједна љепота овога свијета не може да надомјести ту љепоту коју доживимо кад смо у заједници с Богом", казао је једном приликом Иван Црногорчевић.
Даница истиче да су је родитељи усмјерили ка православљу.
"У врло раном дјетињству постала сам свјесна својих коријена, односно своје православне вјере. Захваљујући родитељима, коју су ме извели на прави пут, послије је то ишло само, Господ је само додавао, те сам врло рано прво научила појање литургије, затим духовне пјесмице, тропаре, а касније је сасвим природно дошло и интересовање за традиционалну музику као уско повезану с нашом духовношћу", рекла је својевремено.
Даница и Иван Црногорћевић имају четворо дјеце. Њихова ћеркица Касијана водила је храбру борбу убрзо након рођења, девојчица је рођења два мјесеца прије термина усљед високог притиска њене маме, који је износио 230/125.
"Свештеник Предраг Шћепановић крстио је Касијану у инкубатору у тренуцима када је била у критичном стању", навео је раније Иван на Фесјбуку.
Даница је о том животном периоду испричала сљедеће: "Послата сам хитно у Клинички центар, а пола сата по доласку пукао ми је водењак, Господ је тако уредио. Када се родила, доктори су се борили за Касијанин живот на неонатологији, али готово да нико није вјеровао да ће успјети да се извуче. Дан послије порођаја је назвао владика и рекао да би Касијану требало крстити што прије. Одмах послије крштења бебино стање је кренуло набоље. Док је била у инкубатору, сви су је звали Живка, а проходала је са 11 мјесеци, мада је на рођењу била тешка само килограм и по. Људи нису свјесни колико је важна Света тајна крштења. Такође је важна и молитва. Током трудноће сам свакодневно читала Акатист Пресветој Богородици, Псалтир, као и Свето писмо, током зиме сам и ноћила у манастиру Острог. Увјерена сам да је моја чврста вјера у Господа помогла да беба преживи".
Дјевојчица је добила име по наслову књиге владике Николаја, коју је њен супруг, у то вријеме њен вјереник, поклонио Даници. Обоје су одлучили да се Касијана тако зове.
Шта Ви мислите о овоме?