У Музеју Херцеговине отворена је изложба под називом „Говор душе" из збирке Народног музеја Ужице – аутора етнолога Дијане Ристовић и сарадника Мире Ћуковић.
Ова поставка представља 38 дрвених, ручно резбарених и украшених преслица и 20 везених марамица са извезеним стиховима, настале крајем 19. и у првој половини 20. вијека у селима Златиборског округа.
У времену строгог патријархалног васпитања, када се о љубави и емоцијама ријетко говорило јавно, преслице и марамице постајале су тајни језици душе. Мудри људи су говорили да кроз живот са собом носимо оно што имамо у глави и оно што рукама умијемо да направимо. Дјеловање руку је често био одраз нашег срца, наше душе.
Директор Народног музеја Ужице Славица Стефановић нагласила је да је мотив изложбе љубав која је на преслицама, а и на марамицама.
"Све је то ручно рађено, а аутор изложбе је Дијана Ристовић која из оправданих разлога није присутна на отварању. На марамицама су бројне поруке као 'Хитро, хитро игло моја, док се Миле не врати из боја'. Интересантне су поруке на марамицама и зато смо направили паное на којима су исписани стихови. Изложба говори о самоуким резбарима преслица из Бајине Баште, Заовине, Маковишта, Косјерића, Пожеге, Тврдића, Ариља, Севојна. Најстарији артефакт на поставци је преслица из Северова (Ариље) и она је из 1900. године", рекла је Стефановићева.
Није лако сачувати овакве предмете наставља директор, јер је проблематично сачувати дрво коме треба одређена температура, влажност да га не би напала црвоточина.
"Урадили смо депое и припремили смо оптималне услове да сачувамо све предмете. Преслица из 1900. године на свом дијелу има огледалце и види се да су преслице самоуки резбари украшавали. Ове преслице нису служиле само као алат гдје се вршила пређа, обрада вуне, а да би се касније од вуне правили одјевни предмети. Преслице су биле и дар, поклон, знак пажње и појављују се самоуки резбари који на преслицама урезују срца, флоралне мотиве и украшавају их огледалцима овалног или четвртастог облика. Том украшавању се придавала велика пажња. Другим ријечима то је било ремек дјело творца јер су неке преслице црвене боје, неке шарене За разлику од момака дјевојке су на други начин узвраћале љубав преко везених марамица јер је то био једини начин да се једни другим одуже. Марамице се углавном односе на крај 19. и почетак 20. вијека", каже Стефановићева.
Директор Народног музеја у Ужицу истиче задовољство због комуникације са Музејом Херцеговине који је веома важан за Републику Српску.
"Важно је и повезати наше двије институције, а изложба Легата Јована Дучића ће у другој половини ове године гостовати у нашем музеју", јасна је била Стефановићева.
Изложба „Говор душе" премијерно је приказана у Републици Српској, а у Музеју Херцеговине биће отворена за посјетиоце до 15. маја.
Шта Ви мислите о овоме?