Ученици осмог разреда Основне школе „Вук Караџић“ данас су посјетили јаму Ржани До и спомен костурницу у селу Величани.
Александар Вукановић, директор Основне школе „Вук Караџић“, каже да је веома важно да се у школама његује култура сјећања на страдале претке.
„Данас смо овдје да их подсјетимо на жртве које су страдале од стране усташких зликоваца, када је почињен велики злочин од стране усташких зликоваца над недужним Србима, на свиреп начин“, каже Вукановић.
Манојло Ћук, мјештанин Величана, коме су у јаму бачени прадјед, дјед и стриц - данас је испричао ђацима шта се то догодило, али како каже, с циљем да се не заборави, а не да би ико икога мрзио.
„Ово причамо да се не заборави шта се десило, али и да помогнемо наше будуће генерације да се никада овако нешто више не догоди. 1941. је била страшна година за Попово поље, преко 200 људи је бачено у јаму. Најстрашније што су то биле наше комшије са којима смо се слагали, а од тога дана више није било комшијских односа. Најмлађе жртве ду имале 15 година, мој стриц Манојло по коме сам добио име и један младић Лакић. Мислим да су најстарији имали преко осамдесет година“, каже Ћук и додаје да никада спомен на тај злочин није био да би се мрзило.
Ученик осмог разреда ове васпитно-образовне установе, Лав Столица каже да зна све о овом злочину.
„Али ми смо дошли да се подсјетимо на тај страшни злочин, али да се и помолимо да се тако нешто никада више не догоди“, каже Столица.
Његов школски друг Иво Караџић Невеш каже да долазећи на ово свето мјесто, ми његујемо помен на све невине жртве.
„Са жељом да се тако нешто никада не понови“, каже он.
За двије ноћи, 23. и 24. јуна 1941. године усташе су заробиле, мучиле и живе у јаму бациле 184 мјештанина села Поповог поља, као и 40-так Срба из столачког краја. Велико страдање не смије бити заборављено, а тужне годишњице треба да буду опомена, поручују потомци страдалника.
На зидовима спомен костурнице у Величанима стоје 223 имена сељака и домаћина из Поповог поља, који су страдали у тзв. НДХ само зато што су били Срби. Циљ је био истријебити читаве породице. Комшије усташе хапсили су их у кућама, одводили са њива, у сигурну, мученичку смрт.
Шта Ви мислите о овоме?