Лов на сезонске раднике је при крају, мами се обезбијеђеним смјештајем, храном и великим платама, али и бенефитима по завршетку сезоне на Јадрану.
Един Салиспахић из Сарајева ускоро иде у Хрватску на сезонски рад и то први пут. Договор с послодавцем је, како каже, озбиљан и коректан. Прилика је то коју не жели пропустити.
– Изабрао сам угоститељство, јер сам комуникативан, знам с људима и једноставно волим тај динамичан амбијент – стални контакт с гостима, тимски рад и свакодневно нешто ново. С обзиром на економске прилике у нашој држави и чињеницу да је овдје тешко доћи до сталног и пристојно плаћеног посла, осјећам да немам пуно избора. Приморан сам покушати вани, макар на неколико мјесеци, да нешто зарадим и барем мало олакшам ситуацију. Почетак рада је заказан за крај маја, а планирам остати до почетка октобра ако све буде ишло по плану. Искрено се надам најбољем – да ће услови бити добри, да ћу стећи искуство и да ће се труд исплатити – испричао је Салиспахић за Ослобођење.
Сличних прича је на хиљаде, неки већ годинама зиму проводе у Босни и Херцеговини, док љети раде на Јадрану. Комшијама је потрага за радном снагом још један тег у изазовној сезони која само што није почела, а лов је при крају. Сезонци пакују кофере.
У томе што комшијама недостаје радника ови домаћи виде прилику за зараду. И то добру. Огласа је на све стране. Мами их се обезбијеђеним смјештајем, храном и великим платама. Рецепционари, конобари, кувари, собарице и чистачице од зараде, ако им се посрећило и од бакшиша, могу живјети добар дио године, а да ништа не раде. Сви они на својим леђима требају изнијети и ову туристичку сезону, како у Хрватској, тако и у Црној Гори.
Према ономе што се чује, услови рада на Јадрану су никад бољи. То ће свакако искористити радници из БиХ. За сталне раднике спремне су повишице, а и средњошколци питају за посао. Ипак, опрез не шкоди. Дешава се и да послодавци не испоштују договор, додају посла или пребаце на неки други слабије плаћен, обећани смјештај буде лош, а договорена плата не буде иста за све мјесеце рада.
За конобаре готово да нема плате испод 1.200 евра, бармени могу да зараде између 1.100 и 1.600 евра мјесечно, а рецепционери од 1.000 евра па навише. Велика је потражња за куварима чије се плате крећу од 1.800 до 2.500 евра, док шефови кухиња могу зарадити и пуно више.
У хотелијерству влада велика потражња за собарима и собарицама, гдје зарада иде и до 1.400 евра мјесечно.
– Ове године се као и претходних очекује велики одлив радне снаге. Углавном, људи одлазе у Хрватску и Црну Гору да раде у угоститељству и у трговини. Ова година је можда чак најинтересантнија за наше раднике, с обзиром на повећање плата, а и тражио се већи број људи. Најтраженији су конобари и кувари. Сви иду тамо гдје мисле да им је боље, гдје имају веће плате. У Хрватској су плате за осмочасовно радно вријеме више за 100, па и 150 посто него овдје код нас, у Црној Гори за око 100 посто… Људи и не размишљају, једноставно одлазе, поготово што је уведен тај статус сталног сезонског радника. Тиме се резервише радник који ради сезону, а у периоду у којем не ради има одређене бенефите – рекао је Горан Савановић, предсједник Синдиката трговине, туризма, угоститељства и услужних дјелатности РС, за Ослобођење.
Истиче да домаћи угоститељи не могу трчати трку са комшијама.
– Нема шансе. Те плате које се тамо дају радницима наши послодавци не могу да обезбиједе – изричит је Савановић.
Елитни туризам
Дубровник отима раднике Требињу. Истина, током цијеле године, не само током сезоне. С обзиром на то да је Дубровник свега тридесетак километара удаљен од Требиња, више хиљада Требињаца посљедњих неколико година живи и ради у Дубровнику, док неки возаре свако јутро.
– Преговори за сезонски рад су завршени. Код нас је специфична ситуација зато што смо близу и доста људи у Дубровнику ради цијелу годину. Увечер се, углавном, враћају кући. Свакако, појачани су ти одласци у сезони, то је већ све издоговарано. Домаћи послодавци не могу трчати ту трку с послодавцима из Дубровника, али не могу чак ни они у Хрватској. У Дубровник долазе радити људи из Славоније. Елитни је туризам у Дубровнику, цијене су високе, па људи могу више и зарадити. Међутим, није једноставно путовати сваки дан, носи и то одређене проблеме, па не одлуче сви да оду, зависи и у којој су фази живота, имају ли породицу или не. Не значи да ће отићи свако ко може – испричао је Веселин Савић, директор Привредне коморе Требиња.
Шта Ви мислите о овоме?