Будући да индустријска производња и домаћа пољопривреда имају ограничен капацитет за експанзију и да је извоз њихових производа под снажним утицајем привредних кретања у земљама ЕУ, услужни сектор постаје главни покретач економске динамике у БиХ.
Оцјена је то Централне банке БиХ у чијем извјештају за прошлу годину се наводи да услужне дјелатности играју кључну улогу у економском развоју земље, значајно генеришући запосленост и подстичући привредни раст.
У извјештају је наведено да је на раст економске активности БиХ утицало боље пословање у сектору услуга, потпомогнуто снажном постпандемијском потражњом, као и значајан раст сектора трговине и грађевинарства.
- Посматрано по услужним дјелатностима, највећи допринос реалном расту БДП-а забиљежен је у области трговине на велико и мало која је у 2024. години имала раст од 7,4 одсто, што је највећим дијелом засновано на домаћој потрошњи усљед позитивних кретања на тржишту рада и раста нето плата, али и различитих облика трансфера из иностранства - појашњено је у извјештају Централне банке БиХ који је објављен на интернет страници те финансијске институције.
Раст од 7,4 одсто лани је остварио и сектор грађевинарства, што је незнатно испод нивоа из 2023, а овакви индикатори су већим дијелом резултат и даље веће потражње од понуде.
- У прилог овом иде и слабији механизам трансмисије високих каматних стопа са европодручја на домаће тржиште, као и недостатак алтернативних могућности за инвестиције. У 2024. години станоградња је порасла за 17,6 одсто у броју завршених станова, те 16,1 одсто у изграђеној површини. У нискоградњи је лани такође забиљежен значајан раст обима производње, али истовремено цијене извођачких радова у нискоградњи су забиљежиле раст од 5,3 одсто у односу на 2023. годину, што показује да је дошло и до трошковних притисака - наведено је у документу.
Значајан допринос осталих услужних дјелатности, информација и комуникација, транспорта и угоститељског сектора у великој мјери је заснован на иностраној потражњи, односно извозу различитих врста услуга.
У Централној банци БиХ кажу да и јавни сектор има значајан допринос економској активности у БиХ с обзиром на то да се на њега односи око четвртина укупног броја запослених, као и услуге превоза, хотела и ресторана, односно дјелатности које су директно повезане с доласцима и потрошњом страних туриста.
Надаље, у документу стоји да је у 2024. години забиљежен скроман раст реалне економске активности, који је узрокован падом иностране потражње и поплавама у посљедњем кварталу, те да је према пројекцији из новембра прошле године раст реалног БДП-а на нивоу од 2,4 одсто.
- Смањење иностране потражње је услиједило након погоршања глобалних трговинских прилика и пооштрења монетарних услова усљед високих инфлаторних притисака, што је резултирало смањеним обимом индустријске производње у 2024. години. На другој страни, позитиван допринос имале су инвестиције, лична те државна потрошња, узимајући у обзир исплату социјалне помоћи те пораст плата и услуга, усљед природне непогоде и дуготрајних инфлаторних притисака - наведено је у документу.
ПРОЦЈЕНЕ
Према процјенама Централне банке БиХ, у овој години се очекује готово идентичан раст економске активности као лани, и то од 2,6 одсто, под претпоставком продужења постојећих инфлаторних шокова, раста личне потрошње те побољшаних трговинских прилика домаће индустријске производње и извоза.
- Инфлација у 2025. години очекује се у висини од 1,9 одсто, гдје ће опет у структури раста највећи допринос имати темељна инфлација и цијене хране - наведено је у годишњем извјештају Централне банке БиХ.
Шта Ви мислите о овоме?