Ако је судити по подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО), број запослених у Републици Српској је у порасту, међутим када се уђе у структуру евидентно је да број запослених расте искључиво захваљујући јавном сектору.
Рецимо, на крају 2024. године у "установама", а што се доминантно односи на јавни сектор, била су запослена 109.163 радника, што је за 3.243 више него што их је било на крају 2023. године. На крају 2022. године у јавном сектору у Републици Српској радио је 101.691 радник. Дакле, у посљедње двије године у јавном сектору запослене су нове 7.472 особе.
Истовремено, када је ријеч о приватним предузећима, број радника у посљедње три године је смањен. Према подацима Фонда ПИО, на крају 2022. године у приватним предузећима била су запослена 137.094 радника, годину касније 138.680, а на крају 2024. године 136.543 радника, што значи да је број радника у приватним предузећима у посљедње двије године смањен за 551 особу. Само у прошлој години број запослених у приватним предузећима смањен је 2.137 радника.
Ако се узму подаци о укупној запослености, може се закључити да је, у односу на крај 2022. године, на крају прошле године број радника у Републици Српској повећан за мало мање од 10.000 људи, међутим као што смо већ навели, од тог броја, њих чак 7.472 је запослено у јавном сектору.
"На то упозоравамо већ годинама. Прерађивачка индустрија која ствара нову вриједност је у проблему и само у прошлој години остала је без 3.000 радних мјеста, а тај тренд се наставио и у овој години. Јавна потрошња треба да се смањује, а не да се повећава, посебно данас када су сви економски параметри прерађивачке индустрије од запослености, активности до извоза, негативни. Шта ћемо ако се наставе ти негативни трендови? Посљедица тога биће смањење јавних прихода, и у том случају можемо доћи у проблем гдје ћемо морати да се заједно одрекнемо потрошње у корист штедње. Све то може довести до пада броја запослених", рекао је Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске.
И док јавни сектор биљежи већи број запослених, смањује се број уплатилаца доприноса па су тако на крају 2022. године 44.793 субјекта плаћала доприносе, годину дана касније 44.882 субјекта, а на крају прошле године "тек" 41.702 правна лица. У протеклих годину дана угашено је 1.890 прихватних предузећа, 77 акционарских друштава и 830 самосталних предузетника.
Што се тиче наплате доприноса, занимљиво је да највише уплати управо јавни сектор, који је закључно са 2024. годином уплатио 587,8 милиона КМ. Након јавног сектора највише су уплатила приватна предузећа, и то 559,1 милион КМ, а затим слиједе акционарска друштва која су уплатила 223 милиона КМ те самостални предузетници који су уплатили 165,8 милиона КМ.
Укупно, по основу доприноса за пензијско и инвалидско осигурање прикупљено је 1.535.969.951 КМ, што је за 183 милиона КМ више него у односу на 2023. годину, и 357,7 милиона КМ у односу на 2022. годину. Треба напоменути да је у овом периоду дошло до значајног раста минималне плате, што је сасвим сигурно основни разлог повећања прилива доприноса у Фонд ПИО.
Шта Ви мислите о овоме?