Светом архијерејском литургијом поводом празника Благовијести и поменом Дучићу у Херцеговачкој Грачаници, јутрос је завршена традиционална манифестација Дучићев дан, посвећена великом српском пјеснику Јовану Дучићу.
„Веће је страдање кад човјек има већу љубав. Што се више приближавамо Христу, имамо већу љубав, али и искушења, пробе и страдања. Ако наше срце, ум, воља, разум и слобода препознају Христа као једино спасење, нешто најсавршеније што се десило на овој земљи, Бог ће нам дати да помало узрастамо, да се не уплашимо крста, којим смо почаствовани и који је за нас извор радости. За то је потребна љубав, вјера,стрпљење, истајност у хришћаском животу, да полако преображавамо наше биће. Бићемо способни да носимо тај крст, само ако будемо везани за Христа“, рекао је Митрополит Захумско – херцеговачки и стонско-приморски Димитрије.
Он је поручио да људе треба вољети, али ако у њих полажемо наду, умјесто у Бога, доживјећемо разочарење.
„Требамо вољети једни друге, то је неизоставно, и у тој љубави треба истрајавати, али надати се само у Бога. Највећа благодат љубави се покаже кад се осјетимо највише смирени и највише грешни пред живим Богом. Благовјест се деси, Бог се јави и каже срцу човјековом да се радује и оно онда постане извор утјехе, као што је срце Светог Василија, коме се Бог јавио под Острошким стијенама“, истакао је владика Димитрије.
Јован Дучић је преминуо на Благовијести, 1943. године у САД, а његови земни остаци , по пјесниковој жељи, пренесени су у родно Требиње у октобру 2000. године, на брдо Црквина, у цркву која подсјећа на Грачаницу.
Шта Ви мислите о овоме?