У Музеју Херцеговине, вечерас је, у оквиру Дучићевог дана, отворена изложба „Српски средњовјековни орнаменти на фрескама и „Рукотворине инспирисане српским средњовјековним орнаментима“.
Изложбу, коју је припремио Музеј града- Тврђава Голубачки град у сарадњи са требињским музејом, отворио је Здравко Бутулија, предсједник Скупштине Града Требиња, који је истакао да овом изложбом званично почиње Требињско културно љето те да ова изожба повезује наше просторе.
„Упоређујући орнаменте народних ношњи Источне Херцеговине са орнаментима старобалканских, византијских тако и средњовјековних српских периода, можемо наћи много елемената који потврђују нашу несумљиву повезаност“, навео је Бутулија додајући да је ова изложба управо због тога веома важна јер нам представљени орнаменти својим мотивима откривају осјећај блискости и препознатљивости, а не туристичку заинтересованост и радозналост.
У оквиру тематске поставке „Српски средњовјековни орнаменти на фрескама“ изложен је дио збирке „Галерије фресака“ Народног музеја Србије од стотину табли на којима су приказани орнаменти настали у периоду од 13. до 15. вијека.
Бојан Поповић, музејски савјетник је рекао да је у старој српској умјетности, жеља да се света слика, била она фреска или икона, начини савршеном, подразумијевала је и обавезни орнамент.
„Тражена је, у правилима класичне естетике, симетрија и равнотежа. За сликање орнамената коришћена је палета звучних и јасних боја. Омиљени су били украси сачињени од спојених кругова, крстова, тролатични орнаменти налик на љиљан. Орнаменти могу бити организовани у спојену шару или правилно распоређени у наизмјеничне украсе. Карирани орнамент, који је у грчким изворма описиван као крстасти или крстообразни, један је од често примијењених интегралних украса. Сличан је и украс сачињен од осмоугаоника или шестоугаоника, коцки, правоугаоника, крстова. Закривљеним линијама се ствара лозица, као и кругови, наизмјенични или спојени. У кругове и између њих, уписивани су зооморфни и вегетабилни мотиви“, појаснио је Поповић.
Он наводи да се током средњег вијека орнаменти стилизују и губе тродимензионалност.
У оквиру поставке рукотворина, приказани су најатрактивнији шалови, свилене мараме, свадбарски пешкири и надстољњаци који су израђени у оквиру пројекта „Развој специјалних серија сувенира израђених од природних материјала инспирисаних средњовијековном историјом.
„Пројекат је имао за циљ да оспособи три локална произвођача умјетничких сувенира- Милицу Мишић, Наду Радетић и Драгану Ћирковћ, да раде са природним материјалима, керамиком, свилом, вуном, концем, памуком, платном и српским платном. Њихов задатак је био да израде нове серије рукотворина које су инспирисане средњовјековним женским властелинским костимима, митологијом Голубачке тврђаве као и фолклорним елементима те елементима српских средњовјековних српских фресака“, навео је Бојан Поповић.
Ова изложба ће бити отворена до краја овог мјесеца.
Шта Ви мислите о овоме?