У оквиру „Дучићевог дана“, вечерас је у Културном центру одржан централни догађај ове манифестације, „Вече Матије Бећковића“.
Говорећи о најзнаменитијем Требињцу, Матија Бећковић, српски књижевник и академик, рекао је да се Дучић није зауставио док није постао оно што је сам себи задао – кнез пјесника.
„Он је себе поистовјетио са грофом Савом Владиславићем и било му је мало да буде амбасадор српског краља. И свој родни град је правио накнадно, па је требињску тврђаву украшавао скулптрама, топовима, украсима и орнаментима, да буде логично да се један такав раскошни ренесансни пјесник ту родио. Дучић је за читав један вијек унаприједио српски језик и у антологији Богдана Поповића био је заступљен с највише пјесама“, подсјетио је Бећковић и поручио да „Дучићев дан“ није само његов, него свих који воле поезију.
Бећковић се присјетио и свог првог доласка на, тада „Требињске вечери поезије“.
„Иако је умро 1943, вечери поезије се нису смјеле назвати Дучићевим, а када сам се појавио са Скендером Куленовићем и Стеваном Раичековићем, у 'Ослобођењу' је изашао текст у којем је моје присуство описано тако да је све прошло у реду, али да се појавио 'тај и тај и бацио малу сјенку' на догађај. Али, Требиње се, као обретење главе цара Лазара, преобрзило, замијенило Цетиње, а лирски Његош, Јован Дучић, у Грачаници је замијенио капелу на Ловћену“, истакао је Бећковић.
Мирослав Максимовић, пјесник и есејиста, добитник „Дучићеве награде“ и уводничар вечери, рекао је да је Матија Бећковић ушао у традицију српског народног пјесника.
„Имамо гусларе који су створили народну епику, имамо ауторе лирских бисера, Његоша који је народно стваралаштву уздигао и потврдио у новом вијеку, затим имамо народог пјесника Змаја у другој половијни XIX вијека, Десанку Максимовић у другој половини XX вијека, а данас, у XXI вијеку, имамо народног пјесника Матију Бећковића“, навео је Максимовић и додао да је ово вече плод сарадње тврђаве Голубачки град и установа културе Требиња и српске Херцеговине.
„Начелни оквир ове вечери је спајање српске историје и српске поезије. Голабачка тврђава је у свијету најпознатији и најпосјећенији културно-историјски споменик, а Матија Бећковић сваког љета тамо, у деспотовој палати, држи своју пјесничку литургију, сличну овоме што се вечерас овдје дешава. Требиње је, када се Дучић вратио, постало главни град српске поезије и шта је природније него да то спајање наше поезије и наше историје обави симболично, на пјеснички начин, својом поезијом, српски пјесник Матија Бећковић“, истакао је Максимовић.
Традиционална културна манифестација „Дучићев дан“ завршава сутра, на Благовијести, дан смрти Јована Дучића, када ће, у 9.00 часова, у Херцеговачкој грачаници, бити служена литургија и помен великом пјеснику.
Шта Ви мислите о овоме?