Rodoljub draskovic.jpg

Предсједник Пословног система “Сwисслион” Родољуб Драшковић у интервјуу за портал “Радар” отворено говори о друштвено-политичкој ситуацији у Србији, критикујући постојећи систем као „монистички, једнопартијски, полутоталитарни режим“. Посебну пажњу посвећује неравноправном положају домаћих предузетника, улози академске заједнице и неопходности стварања прелазне, нестраначке владе.

– Ниједног момента се нисам покајао због подршке студентским захтјевима и протестима, иако сам унапријед знао да то неће наићи на одобравање власти, која и у бизнису има своје фаворите, за које не важе иста правила као за све, поручује Родољуб Драшковић, власник концерна Свислајон-Таково, у чијем саставу послује више предузећа из Србије, БиХ, Сјеверне Македоније, Хрватске и Румуније.

„Увијек сам био слободан човјек и јавно изражавао ставове базиране на аргументима“, каже за Радар један од ријетких домаћих привредника који је отворено подржао студентске захтјеве и протесте. Његова компанија почетком јануара почела је да производи „студентски еурокрем блок“ и објавила да је сав новац од продаје намијењен студентима у блокади.

Зашто сте ријешили да таласате, зар вам није било исплативије да ћутите као неке ваше колеге, које не желе јавно да се изјашњавају о све већој политичкој и друштвеној кризи у Србији?

Није вријеме за калкулације. Студенти и професори су се дигли на ноге, траже слободну, уређену, демократску, правну државу. У томе их безрезервно подржавам, без икаквог личног интереса. Њих сам давно задовољио, а ово радим за садашњост и будућност народа и државе. Што се тиче привредника, који су се недавно одазвали Вучићевом позиву, свако има право да одлучи да ли ће отићи на Копаоник или у ПКС. Мене такви скупови одавно не занимају.

Због подршке студентима, напали су вас режимски медији, Ана Брнабић вас је назвала тајкуном и робовласником, а неки су писали и да би вас требало ухапсити. Шта кажете на то?

Од њих ништа друго нисам ни очекивао, осим да ме можда оптуже да рушим државу. Ево, пријете да ће ухапсити и ректора Владана Ђокића. Ако то ураде, слободно нека хапсе и мене. Али, све то су будалаштине, јер ће народ прво њима судити. Они у ропству држе цијелу нацију и 13 година организовано пљачкају државу. Све органе су ангажовали, од инспекција до полиције, тражећи разлог да ми суде, али на њихову жалост никада нису утврдили ни привредни прекршај.

СНС је уочи избора 2023. као дио промотивног изборног материјала дијелио и „еуроблок“ Такова са логом владајуће странке. Откуд то?

Свака компанија у оквиру нашег пословног система сама води своју пословну политику. То је био дио комерцијалног аранжмана у које се, као власник, не мијешам. И то нема везе са мојим личним ставовима, које износим и иза којих стојим.

Почетком марта неке домаће привреднике на разговор у ПКС није позвала министарка привреде, већ предсједник. Знате ли ви уопште ко је био министар привреде у одлазећој влади и шта бисте им рекли да су и вас позвали?

Рекао бих да ја знам да мало знам, али сам спреман да њима, иако мисле да знају све, докажем да не знају ништа. Ми већ дуго нисмо имали правог министра привреде и пољопривреде. Ни ова власт, као ни многе прије ње, не воли да наспрам себе има успјешне домаће бизнисмене, које не може да контролише и који ће од ње тражити да успостави нормалну, фер тржишну конкуренцију, без чега нема бржег раста. Отуда и не чуди што је БДП по становнику у Словенији 2,6 пута већи него у Србији.

Али, власт се доскора хвалила да Србија спада у земље са најбржом стопом раста у Европи?

Она БДП „пумпа“ јавним инвестицијама са тајним уговорима, које коштају неколико пута више од реалне цијене. На крају сви ти трошкови улазе у БДП, иако многе инвестиције нису економски исплативе, ни друштвено оправдане. И не мислим само на национални стадион и Експо, већ и на многе друге пројекте, јер ни за један нису доказали да ће моћи сам себе да отплаћује.

Званичници тврде да су протести смањили индустријску производњу, зауставили инвестиције и угрозили кредитни рејтинг земље. Осјећају ли ваше компаније те негативне посљедице?

Не, већина наших компанија и даље биљежи двоцифрене стопе раста и уредно измирују све обавезе према буџету. Биће да проблема имају они којима је држава помагала огромним субвенцијама, а сада пара за то више нема.

Власт тврди да је у току „обојена револуција“ и најављује побједу. Ко ће онда изгубити?

То је класична замена теза. Не ради се ни о каквој „обојеној револуцији“, већ о ненасилној побуни, коју је немогуће угушити, без обзира на све репресивне мјере режима. Зато ова „револуција“ неће гутати своју дјецу. Циљ протеста је да Србија постане демократска држава, да изгради професионалне институције које ће се обрачунати са нагомиланим криминалом и корупцијом, што је предуслов за економски препород привреде и стварање услова за богато, грађанско друштво.

И Фискални савјет и многи економисти тврде да је постојећи модел раста, базиран на све већим јавним и страним инвестицијама, исцрпљен. Зашто домаћи привредници све мање улажу у Србији? Да парафразирам Бошка Обрадовића, што бјежите?

Зато што је ова власт годинама фаворизовала стране компаније, а нас третира као нежељену дјецу. Управо због тога је битно да студенти истрају у својим захтјевима. Својевремено ме на разговор позвао Зоран Заев, тадашњи премијер и питао ме шта би његова влада требало да уради да проширим бизнис у Сјеверној Македонији. Одговорио сам му: „Не треба ми ништа, само ме пустите да радим.“ То исто очекујем и у Србији, да исти услови важе за све, а не да се штити увознички лоби који уништава домаћу производњу. Док се такви услови не обезбиједе, мало ко ће бити спреман да овдје озбиљно инвестира.

Жалите се на власт у Србији, а недавно сте изјавили да немате намјеру да капитал инвестирате „у корумпираном амбијенту“ и да сте кроз стечај фабрике у Требињу измирили „све финансијске обавезе мафије и криминалаца врха Републике Српске“. Неко ће вам рећи да можда није проблем у властима, већ у вама?

Моја предузећа у БиХ добро послују, планирао сам њихов даљи развој, имао спремне пројекте за нове, капиталне инвестиције које би битно утицале на развој привреде, али смо, исто као и у Србији, од њих до даљег одустали. Капиталних инвестиција у Србији и БиХ неће бити док се не искоријени корупција и обезбиједе фер, тржишни услови за пословање.

Очито је да нисте у добрим односима са Милорадом Додиком. А да ли вам је добар комшија, јер вас на Дедињу дијели само ограда?

Никад га на Дедињу нисам видио. Само повремено чујем да је био и гласао на изборима у Србији, заједно са десетинама хиљада људи које конвоји аутобуса довозе из Републике Српске, да гласају чак и на локалним изборима, иако по закону то не би смјели. Све је то дио добро уходаног система корупције, увоза и куповине гласова. И тамо су, као и у Србији, запослени у јавном сектору уцијењени да гласају или ће у супротном остати без посла.

Па, шта ћете ако се протести не окончају промјенама, јер власт поручује да ће опет побиједити?

Сигурно је да више ништа неће бити као што је било. Као што сам сигуран да студенти неће одустати док им се не испуне захтјеви. До тада бунт неће стати. Мој приједлог је да се формира нестраначка влада професионалаца, на челу са ректором Владаном Ђокићем, у коју би ушли професори, експерти за поједине области и да њен једини мандат буде да се испуне сви студентски захтјеви и обезбиједе услови за фер, поштене, демократске изборе.

Чини се да власт као послодавац нема разумијевања за просвјетне раднике, јер је ријешила да их удари и по џепу, у нади да ће их на тај начин ућуткати. Шта мислите, да ли је то прави рецепт?

Не знају шта раде. То је јединствен случај у историји. Зар су заборавили да је држава чак и у ратним временима финансирала војнике на фронту и просвјетне раднике, јер земља неће имати будућност ако добије рат, а изгуби просвјетне раднике. А Вучић данас из буџета финансира Ћациленд и своје присталице, увјерен да тако може сачувати власт и укротити академску заједницу. Спреман је да уништи просвјету ако се не покори диктаторском режиму. Сви заједно морамо сачувати академску заједницу док криза не буде ријешена. Спреман сам да сваком просвјетном раднику, коме је држава ускратила плату, будем гарант за кредит код пословних банака док се стање не нормализује, а очекујем да ће тај примјер слиједити и други привредници. Страшно је што је ова власт створила такав систем вриједности у којем је цјењеније бити мафијаш, криминалац или дилер у бијесном џипу, него професор. То је одраз моралног посрнућа нације. Срећом, све то промијенили су студенти, који су спремни да граде државу за себе и своју будућност.

С обзиром на то да послујете у више држава, гдје вам је главно пребивалиште?

Ускоро ће 20 година откако сам одлучио да се вратим родној груди, у Требиње, на мајчевини и очевини се најбоље осјећам, а у близини сам изградио и „Град сунца“, хотел, аква-парк, ресторане, етно-село, велнес и спа-центар, халу спортова… Купио сам и јавно предузеће ИАТ на ивици стечаја, које сам ревитализовао и сада ради успјешно. Изградио сам прехрамбену индустрију, организовао тржиште велепродаје и малопродаје широм БиХ.

Одакле паре за све то?

Нисте једини који то пита. Неки кажу „мора да је украо“. То ме не чуди, јер деценијама живимо у корумпираном, криминализованом систему и многи не могу да схвате да се великим радом, прегалаштвом, успјешним пословањем и визијом могу остварити велика дјела. Нисам све створио преко ноћи, већ иза сваке коцкице овог мозаика стоје године успјешног и напорног рада и добрих пословних идеја. Више од шест година радио сам у Швајцарској, за моћне европске компаније из Аустрије, Италије, Француске, Норвешке… С друге стране, политичаре то нико не пита, а цијели живот живе на терет буџета и јавни новац користе за лично богаћење, а за разлику од нас привредника, они су приватизовали оно што не би смјело да се приватизује – државу.

Откуд у Вршцу, гдје сте својевремено купили неколико фабрика?

Почетком 90-их сам из Сарајева, по препоруци мог декана, прихватио мјесто директора развоја једне фирме из Пландишта, након чега су ме ангажовали да санирам још неке посрнуле фирме. Иако нисам био члан партије, Комитет је одлучио да одем у Вршачку индустрију кекса ВИК. Кад сам је поставио на здраве ноге, Комитет је хтио да ме шаље даље, а да на мјесто генералног директора ВИК-а дође ислужени предсједник општине. Радници су се побунили и тражили да останем. То је био први штрајк у тадашњој Југославији са захтјевом радника да директор остане и да даље води фирму. Штрајк је трајао три дана и на крају су мене позвали да их смирим. Тада су постављени темељи садашњег система Свислајон-Таково, јер је програм Анте Марковића убрзо дао већу слободу привредницима и омогућио приватизацију. Што се тиче Вршачке пиваре, након приватизације измирили смо све обавезе према добављачима и банкама. Остале су да „висе“ само обавезе према држави, које она није хтела да отпише, па нам је та инвестиција пропала. Последње смо купили Вршачке винограде из стечаја, у које смо инвестирали више од 40 милиона евра. Њих смо наслиједили до дна опљачкане, али смо ревитализовати старе и подигли нове засаде и изградили најмодернију винарију у Европи.

Власт ће вас оптужити да сте купили и убрзо потом затворили месну индустрију Митрос?

Нисмо га затворили, већ смо морали да покренемо стечај. Могли смо урадити више у Митросу, али нам државна бирократија није дозволила. Инвестирали смо у опрему и нови производни програм, а онда су кренуле тужбе више од 1.500 запослених, који нису претходних пет година прекорачили праг фабрике. Пресуде су нас обавезивале да им за тих пет година морамо платити зараде, топли оброк и регрес и то са каматама, па смо били принуђени да покренемо стечај. Након тога држава је неком странцу, који је у међувремену преузео Митрос, дала пет милиона евра из буџета. И чим је те паре потрошио, фабрика је затворена.

Кажете да плаћате све обавезе према држави, а тадашњи министар финансија Млађан Динкић вас је оптужио да не плаћате порез и да сте због тога напустили Србију?

Није тачно да нисам плаћао порезе и да сам због тога побјегао. Тачно је да сам имао спор са Динкићем. Кад сам купио Таково, чинио је све да се уговор о приватизацији поништи. При томе смо фирму купили на тендеру, платили седам пута више од друге најбоље понуду и у њу досад уложили 285 милиона евра. Не жалим, јер је Таково сада веома успјешна компанија. Динкић је издејствовао да суд, по основу међудржавног уговора између Србије и Русије, тада донесе пресуду у корист Комерцијалне банке од 14,5 милиона евра, иако је Таково испунило свој дио обавезе, а држава није обезбиједила договорено финансирање. Ми смо већ сутрадан исплатили тих 14,5 милиона евра, иако смо знали да ништа нисмо криви, па смо касније судским путем успјели да вратимо тај новац и то са каматама. А сјећам се, као да је јуче било, док сам држао колегијум са сарадницима у кући на Дедињу, на ТВ је емитован прилог у коме Динкић тврди да сам опљачкао фирму и побјегао у Швајцарску. И та власт је ишла на мене ђоном, као и садашња, јер не подносе успјешне домаће привреднике који им се не шлихтају и нису дио њихових корупционашких дилова.

С обзиром на то да о свему имате јасан, критички став, да ли имате политичке амбиције?

Боже сачувај. Никад. Уосталом, подржавам захтјеве студената, а они се своде на то да би у овој земљи свако требало да ради посао за који је стручан. Све што радим и говорим је морална обавеза сваког патриоте и родољуба и иза тога не стоје никакве друге намере. Наравно, спреман сам да сутра, знањем и искуством, помогнем министру привреде или пољопривреде како да Србија постане економски богатија земља, да постане већи извозник здраве, органске хране, по угледу на Холандију. Имамо спремне програме за то, али о њима ми саговорник не може бити Александар Мартиновић. Кад будемо имали правог министра пољопривреде, можда ће нешто моћи и да се промијени. Нажалост, ова власт се изгледа опредијелила за рударење, да уништи будућност Србије.

Чиме се тренутно бавите, док очекујете расплет политичке и друштвене кризе?

Пишем драме и сатире, јер за поезију није вријеме. Два факултета сам завршио, сада студирам на Факултету драмских уметности, али на том трећем нећу да дипломирам. Желим да останем студент, док се не испуне сви студентски захтјеви. Многи основци и средњошколци сад јавно говоре да им је сан да постану студенти, а ето мени је циљ да останем студент.

А шта бисте, да вас пита, савјетовали предсједнику Вучићу?

Искрено, пријатељски бих му савјетовао да мирно напусти трон и ослободи Србију. Ако има части и морала, нека испуни бар једном јавно изговорену ријеч, да више неће бити предсједник ако се докаже да је против мирних демонстраната 15. марта употребљено сонично оружје. Али, то му не пада на памет, јер још мора да се одужи лојалистима, које части разним функцијама и уносним пословима. Зато и покушава да формира нови покрет, који ће чинити углавном плаћеници режима. Питање је ко ће га финансирати када Вучић изгуби приступ државној каси, из које је финансирао све што му се прохтије, па и Ћациленд, који је саградио на окупираној територији у центру Београда и населио станарима који су лојалнији вођи од грађана било које друге државе на свијету.