Putin.webp

Догодио се преокрет у најбруталнијем рату и то захваљујући Владимиру Путину, предсједнику Русије.

Наиме, суданске оружане снаге заузеле су Картум, избацивши из дијелова суданског главног града побуњенике из Снага за брзу подршку. Ријеч је о важној прекретници у сукобу који ту афричку земљу пустоши већ двије године.

Повратак контроле над Картумом велика је побједа генерала Абдела Фатаха ал-Бурхана, војног команданта Судана, чији су људи досад од великих центара у земљи држали само црвеноморску луку Порт Судан. У рукама побуњеника практично од самог почетка сукоба били су главни град и оближњи аеродром, као и дијелови остатка Судана и готово цио регион Дарфура.

Чини се да је опоравку суданске војске помогла Русија, чији су високи званичници често посјећивали Порт Судан током протекле године. У фебруару је објављено да Русија преговара с Бурханом о изградњи руске поморске базе у близини Порт Судана, што би Русији омогућило присуство уз једну од најважнијих поморских трговачких рута на свијету.

Таква база би била корисна за Русију и зато што је пад режима Башара ал-Асада у Сирији довео у питање опстанак руских база на сиријској обали Медитерана. На почетку рата припадници руске плаћеничке мреже Вагнер, која држи под контролом неке суданске руднике злата, оптужени су да достављају оружје побуњеницима на челу с Мохамедом Хамданом Дагалом. Међутим, руска влада његовала је односе с обје зараћене стране. Чини се да је сада стала на Бурханову страну.

Рат у Судану, подсјетимо, почео је у априлу 2023. године када су раскрстила два дотадашња савезника, генерал Абдел Фатах ал-Бурхан, командант суданских оружаних снага, и Мохамед Хамдан Дагало, шеф Снага за брзу подршку. Двојица мушкараца сарађивала су 2019. када је срушен судански диктатор Омар ал-Башир (који је на власти био од 1989.) и када је, 2021. године, војска преузела власт у земљи. Сљедеће двије године државни врх провео је припремајући транзицију на цивилну управу.

За то вријеме Бурхан је де фацто водио земљу, а Дагало, познатији као Хемедти, постао је други човјек у земљи. Међутим, два мушкарца никако нису могла да се договоре о свом мјесту у будућој хијерархији и тако је у априлу 2023. године дошло до побуне. Војне јединице под управом Хемедтија неочекивано су и нагло напредовале и врло брзо ушле у Картум. Главне линије фронта повучене су и Судан се, поново, придружио све дужој листи земаља у Африци у којима тињају или отворено букте конфликти.

Као и у сваком сукобу, и у овом су највеће жртве били цивили. Према подацима америчког изасланика за Судан, у сукобу је погинуло око 150.000 људи. Међутим, иако је војска сада вратила контролу над главним градом, крвопролиће није готово. Штавише, посматрачи упозоравају да би се главне борбе могле само преселити на другу локацију, у Дарфур. Овај западни дио Судана 2011. године постао је симбол једне од најгорих политичких и хуманитарних криза којима је свијет свједочио у последње вријеме. Побуњеничке Снаге за брзу подршку чврсто су укопане у Дарфуру, у којем не контролишу само главни град.

Посматраче забрињава потенцијал који са собом носе дуготрајни рат и могућност распада Судана. То би створило нове конфликте и омогућило екстремистичким групама да искористе хаос. Судан би у том случају био у озбиљној могућности да постане нова "пропала држава", као што је одласком Муамера Гадафија то постала Либија. У овом тренутку ратови, сукоби и насиље обиљежавају средишњи афрички појас: осим у Судану и Јужном Судану, у ДР Конгу, Малију, Буркини Фасо, Нигерији, САР-у, Етиопији и Сомалији.

Иако већина стручњака не очекује ново цијепање Судана, а Афричка унија по том је питању неусклађена, тај сценарио није искључен. Побуњеничке снаге недавно су објавиле да ће на територијама под њиховом контролом успоставити ривалску државну администрацију. Међутим, Снаге за брзу подршку компромитоване су због почињених злочина.

Судан се релативно недавно већ поцијепао по шавовима. Било је то након што је Башир срушен с власти након 30 година у протестима које су подстакли незадовољство људи због драстичног поскупљења цијене хљеба. Ускоро се Јужни Судан одвојио од матичне земље, а Међународни кривични суд издао је потјерницу за Баширом под оптужбом за ратне злочине у Дарфуру, међу којима је била и оптужба за геноцид.

Након кратког затишја за тамошње цивилно становништво, које и данас у логорима живи у условима глади, страхоте би се опет могле концентрисати у овој регији. Међу аргументима против рјешавања сукоба подјелом земље је и тај да је у Јужном Судану након осамостаљења избио грађански рат, а земља се и даље бори с насиљем, несташицом хране и санкцијама због непоштовања људских права.

Судански рудници злата у Судан су довели руске плаћенике групе Вагнер. Кина је заинтересована за куповину нафте и злата. Администрација бившег америчког предсједника Џоа Бајдена у јануару се сврстала уз редовну војску. Иако су и Бурханови људи оптуживани за злочине у сукобу, Бајденова администрација побуњенике је оптужила за геноцид.

Администрација Доналда Трампа засад "гледа и чека" кад је ријеч о политичким савезништвима. Међутим, зато је укидање УСАИД-а оптужено да је погоршало хуманитарне услове у земљи која је ионако на рубу глади и једно од најгорих мјеста за живот на свијету, преноси Телеграф.