Поново звониле звонке пјесме (Фото)

У Kултурном центру Требиње поново „звониле звонке пјесме“, иако Професора Божидара Боба Вучура, дугогодишњег уредника Радио Требиња, није било ту.

А био је... била је његова музика, малишани којима је у аманет оставио музику и лијепу мелодију али и његови сарадници којима је, нажалост његовим одласком у вјечност, оставио свој Фестивал који је година сам организовао и био „композитор једне од најљеших културних мелодија Требиња“.

„Захваљујући његовим пријатељима и сарадницима, од ове године поново ће, хвала Богу, да 'Звони звон звонке пјесме'. Одлучили смо да у стварност донесемо идеју о поновном одржавању, односно о оживљавању фестивала која је потекла са неколико адреса. Уз подршку Бобове породице, супруге Бранке, сина Јована и кћерке Невене, најгласнији су били Марко Ресковић, професор  Милисав Сукоњица и ето моја маленкост уз велику подршку, Градске управе и Радио Требиња културног центра и свих професора музике нашег града. И свих оних који воле нашег професора“, каже професор Музичког у Гимназији Јован Дучић Перо Бокић.

А да Професор Бобо и даље живи и живјеће у нашим срцима свједоче ријечи Марије, некада Нинковић, а сада Тешић, даме која је наступала у такмичарком програму првог, односно другог Фестивала „Звон звонке пјесме“.

„Заиста сам срећна јер овај фестивал живи и  да поново „звоне звонке пјесме“ у Требињу. Захваљујући професоровој љубави према музици и дјеци фестивал је опстао пуних 20 година и оставио је заиста немерљив печат у музици града Требиња и био је прва степеница у музичком одрастању младих музичара Требиња. Многи од њих су наступали у Бањалуци на Ђурђевданском фестивалу, на „Првом гласу“ и многим другим регионалним фестивалима. Памтим га као једног великог заљубљеника у музику, дивну особу али прије свега човјека који је несебично дијелио своју позитивну енергију“, рекла нам је Марија Тешић.

И на крају, није флоскула, али побједници су сви.

Свако од малених пјевача, праћених оркестром Гимназије Јован Дучић, на свој, одличан начин, донијели су неке од Професорових дјечијих хитова.

Али Стручни жири и Жири публике су донијели одлуке о најуспјешнијим којима је награде уручио Градоначелник Требиња Мирко Ћурић.

Стручни жири је радио у саставу: професор Силвана Стевановић, професор, Драган Јелачић и предсједник, професор Јелена Марић директор Музичке школе у Требињу. Њиховим одлукама прво мјесто освојила је Наташа Јанковић, друго Милица Церовина, а треће Вера Бужанин. Жири публике је радио у саставу Сузана Ламбета, Ненад Илић, некадашњи учесници Фестивала, и Бобан Бован, одлучили су да је боља од осталих била Милица Церовина.

У пратећем дијелу програма наступила је Марија Тешић и оркестар Гимназије Јован Дучић а Позоришна сала Kултурног центра била је испуњена до посљедњег мјеста.

И немојте замјерити на овом, иако граматички неисправном, великомслову у ријечи Професоре.

Наш Професор Божидар Бобо Вучур  је то и те како заслужио.

Тачније заслужио је највеће могуће слово.

Овакве Фестивале немају ни много већи градови.

И на крају... с обзиром да свака пјесма носи поруку и емоцију ево и jедне Професорове коју је 1972. пјевао велики Здравко Чолић.

Пролазе дани и године дуге,

Врти се, врти све.

Разни проблеми и све што је лијепо

мијењају наше сне.

Kад’ киша пада, или снијег се вије,

мирно је мирно све.

А кад Сунце гране, и обасја Земљу,

односи проблеме те.

Дим-ди-ри-ди-ри-ди-дам!

Запјевај са мном,

јер то је пјесма за тебе!

Дим-ди-ри-ди-ри-ди-дам!

Ооооо, то је пјесма та!

Пролазе дани, и године дуге...

Професоров аманет остаје.

И поново „Звони звонка пјесма над Требињем“.