Агресија НАТО алијансе на Србију, односно тадашњу СР Југославију, почела је 24. марта 1999. године у вечерњим сатима, без одобрења Савјета безбједности Уједињених нација.
Према подацима Министарства одбране Србије, током 78 дана агресије убијен је 1.031 припадник Војске и полиције, а погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 дјеце. Ранијено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 дјеце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа води се као нестало.
Како је свјетској јавности представљено, разлог агресије била је ситуација на Косову и Метохији, односно тешка хуманитарна криза на том простору, а наредбу за напад дао је Хавијер Солана, тада генерални секретар НАТО-а, генералу САД Веслију Кларку.
Као изговор за агресију НАТО-а искоришћени су догађаји у Рачку, 15. јануара, а онда и неуспјех наводних преговора вођених у Рамбујеу и Паризу.
Пошто је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на својој територији, уз приједлог да Уједињене нације надгледају мировно рјешење на Косову и Метохији, НАТО је започео ваздушне ударе.
У стварности, на КиМ се догодила серија терористичких аката које је починила такозвана ОВК, како против снага безбједности Србије и СРЈ, највише полиције, тако и против бројних цивила, не само Срба него и Албанаца, објеката инфраструктуре, српских светиња такође.
Према првом саопштењу Генералштаба Војске Југославије, 24. марта око 20.45, у првом налету гађано је више од 20 објеката. Први пројектили пали су на касарну у Прокупљу у 19.53. Слиједио је напад на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу. НАТО је започео бомбардовање с бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији.
Током 11 седмица агресије готово да нема града у Србији који се није нашао на мети. НАТО је извршио 2.300 удара и бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.
По налазима одговарајућих служби Србије, до 10. јуна забиљежено је 18.168 авио-прелета. По НАТО изворима, налета је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејстава, док су остало била извиђања, аваxи и слично. У дејствима је у прво вријеме учествовало дневно око 70 борбених авиона, да би доцније тај број био и око 400 свакодневно.
Осим напада с бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији, операције су извршаване и из база у земљама Западне Европе и из САД.
Уништен је велики дио инфраструктуре у земљи, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Све заједно, процјењује се, око 50 одсто производних капацитета Србије.
Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дјечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Уништен је трећина електроенергетског капацитета земље. Бомбардоване су рафинерије у Панчеву и Новом Саду, што је имало и несагледиве еколошке посљедице. НАТО је употребио, наводно први пут, такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Разорена је амбасада Кине у Београду 7. маја 1999.
Зграда РТС-а у Београду уништена је 23. априла. Погинуло је 16 особа и исто толико рањено. Зграда Телевизије Нови Сад разорена је 3. маја 1999, на Међународни дан слободе медија.
О материјалној штети која је нанесена током НАТО агресије изнесени су различити подаци. Тадашње власти у Београду процјениле су штету на приближно стотину милијарди долара, а група економиста Г17 процјенила је штету на 29,6 милијарди ондашњих долара.
НАТО је негирао да је имао губитака, а из Београда су долазиле тврдње да је оборено више десетина летјелица. Руска агенција АПН објавила је да је НАТО изгубио више од 400 војника и преко 60 летјелица, док је амерички предсједник Бил Клинтон навео у говору 10. јуна 1999. да НАТО није имао жртава.
У Музеју ваздухопловства у Београду чувају се остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летјелица, крстарећих пројектила.
Војном агресијом на Србију, наводно због ситуације на КиМ, пријећено је готово деценију раније, заправо од самог почетка кризе на простору бивше Југославије.
Одлуку о усвајању наредбе за активирање снага Савјет НАТО-а донио је 12. октобра 1998.
До обуставе агресије НАТО дошло је послије потписивања Војно-техничког споразума код Кумановa 9. јуна 1999.
Три дана по потписивању споразума започело је повлачење снага Србије односно СРЈ с Косова и Метохије.
Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО-а 10. јуна 1999. издао је наредбу о прекиду бомбардовања.
Посљедњи пројектили пали су 10. јуна у рејону села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30, и на касарну у Урошевцу око 19.35.
Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију, односно СРЈ.
Шта Ви мислите о овоме?