Народна библиотека Требиње и Удружење књижевника РС – Подружница Требиње су у просторијама библиотеке, поводом Свјетског дана поезије, организовали књижевно вече нашег суграђанина, проф. др Радослава Милошевића, плодног пјесника, есејисте и књижевног критичара, у присуству бројних љубитеља и поштовалаца његове писане ријечи.
У знак захвалности за велико ангажовање у формирању и раду требињске Подружнице Удружења књижевника РС, чији је предсједник, као и за изузетан допринос у свијету поезије, додијељена му је пригодна захвалница, са његовим ликом, дјело сликара Предрага Ћурића.
„Писати поезију је задовољство, ако успије да други до ње дођу. Ако ствара, човјек не може бити усамљен нити заборављен. Постојање ми је везано за пјесму и пјесма је везана за моје постојање, отуд је право задовољство пјевати па постојати. Ако пјевам - постојим, то је и пјесничка, али и филозофска синтагма“, каже Милошевић о свом плодном поетском стварању, још од прве књиге „Над понором“ из 1973. године до посљедњих збирки поезије „Пренасељена самоћа“ и „Пјевати па постојати“, које су, у издању АСогласа д.о.о. из Зворника, изашле из штампе прошле године.
Истиче да му је поезија донијела велику радост, и као умјетнику, али и научнику, врсном доктору математике. Као у стиховима „што сам ишао даље у науку, све сам ближе био умјетности“, из пјесме „Аутопортрет“.
„Поезију несебично дијелим са породицом и пријатељима. Велику подршку за моје стваралаштво дала ми је бројна породица, прије свега супруга те широк круг мојих пријатеља, по цијелом свијету, захвалан сам им свима“, казао је надарени пјесник.
Младим пјесницима поручује да је за добру пјесму важно да много читају, те да нам узори треба да буду Јован Дучић и Његош, „који су нас много задужили“.
Слађана Скочајић, начелник градског Одјељена за културу оцјењује да је богатим стваралаштвом Радослав Милошевић унаприједио културни живот града.
„Град Требиње увијек подржава свако добро друштвено дјеловање, а за професора Милшевића морамо рећи да је својим радом допринио да друштвени живот нашег града буде забиљежен и озрачен на један посебан начин. Сама чињеница да је 10 година посветио нашем Јовану Дучићу, био би довољан разлог да Град Требиње посвети вече нашем цијењеном професору“, истакла је Скочајић.
Пјесник Доброслав Ћук каже да је пјесницима у Требињу проф. Милошевић одувијек био и пријатељ и узор.
„Чудесне су његове везе поезије и математике. У животу нам је био и узор и старији брат, и пјесник, који нас је упознао са свијетом. Сјећам се, долазили смо возом, у Црну Гору, и у Сарајево, на поетски маратон. Он нас је све окупљао, водио, дочекивао. Године 1966. почео је да ради у Требињу, а са својим Брестичанима, јер је родом из Брестица код Билеће, са Радославом Братићем и браћом, иницирао је и основао 1967. године прве Дучићеве вечери поезије, а 1968. године основао је Клуб младих пјесника „Свитања“ у Требињу. Нашом захвалницом жељели смо да покажемо да је Радослав први међу нама и да је заслужан што је наша подружница основана и што успјешно ради“, навео је др Ћук.
Књижевник Олгица Цице истиче да је Радослав Милошевић свима био и пријатељ и учитељ, још од њених гимназијских дана, када је Милошевић био тек коју годину старији професор.
У есеју „Пјеснички свијет Радослава Милошевића“, о његовим посљедњим збиркама „Пјевати па постојати“ и „Пренасељена самоћа“, запажа да у Милошевићевом поетском стваралаштву имамо „перо научника и поете, који се преплићу и препиру“.
„То је својеврсна филозогија живота између математике и поезије, између рација и лирике. Пјесник је разапет између те двије крајности свога бића, између јасног сагледавања поражавајућег и идиличних визија сањаног. Тако пред собом имамо стиховану причу о људском бићу које се, бачено у вртлог живота, бори са стварношћу и са самим собом. Много је разлога у стварности да једна танана душа осјећа безнађе, из кога тражи излаз, а може га наћи у свом микро свијету. За поету Милошевића, то је магичност ријечи, стиха, који може да обоји слику љепшим колоритом. Зато каже да једино пјевајући може постојати“, каже Цице.
И збирка „Пренасељена самоћа“, примјећује, „насељена је тоновима сјете и дилема, између свјетла и таме, вриједности и невриједности“.
„Ипак, у његовим стиховима, једини сјај има љубав, макар и она сањана. За њега је љубав, од постанка свијета, једина вриједност, инспирација, покретачка снага“, закључује поетеса.
Др Радослав Милошевић до сада је објавио 16 збирки поезије, као и шест књига о Јовану Дучићу. Добитник је пјесничке награде Аврамов штап (2008) за лирско-епски спјев „Зелени Десило“, од Удружења књижевника Рс – Подружница Требиње и Друштва српских писаца Црне Горе. Заступљен је у више антологија и зборника, поезија му је преведена на више језикa, а члан је Удружења књижевника Српске, Србије и Црне Горе.
У вечерашњем програму учестововали су и глумац Жељко Милошевић, као и новинар Зоран Гргуревић.
Шта Ви мислите о овоме?