Отворена природњачка изложбе „Посљедњи бјелоглави суп у требињској области”

У Музеју Херцеговине у Требињу отворена је природњачка изложбе „Посљедњи бјелоглави суп у требињској области”, коју је припремио Мићо Милошевић, виши кустос, биолог.

Ради се о занимљивој изложби, која кроз приказ дословно посљедњег примјерка (сада препарираног експоната), уз оригиналне атрактивне видео реконструкције, карте, фотографије и записе, приказује особине и карактеристике орла-лешинара који је до недавно насељавао наше просторе.

На 24 панела и видеом од 150 секунди, изложба је приказана у 10 поглавља.

Према ријечима аутора изложбе Мића Милошевића, ријеч је о посљедњем бјелоглавом супу који је имао своју адресу становања у требињској општини.

"То тужно звучи, али се изложба бави широм темом од експоната изложеног у Музеју. Тај експонат је остао послије процеса покушаја да се опет врати на ове просторе. Он је нестао природно са ових подручја почетком деведесетих година прошлог вијека. Много је ту сложених узорока који су ишли у правцу нестајања са ових простора, али завршни ударац су ратна дејства која су била на линији разграничења. Сматра се да су посљедњи примјерци одлетјели у резерват Увац. Након тога био је покушај реинпродукције од који су два супа била у Седларима од којих је један угинуо, а други побјегао", рекао је Милошевић.

Једина два резервата ових лешинара на Балкану су на Цресу и резерват Увац у Србији.

"Бјелоглави суп припада подгрупацији лешинара и један од основних разлога зато што се његова бројност смањила је нестајање сточног фонда због динамике живота у савремено вријеме, због тровања (лов) па и да се врати не би он могао да живи сам на простору јер нема довољно природно угинулих животиња. Требало би као и на два резервата на Балкану постоје хранилиште и да их човјек храни", нагласио је Милошевић.

Поред термалних лифтова супови користе и бочне вјетрове који се дижу прелажењем преко косих падина и са собом подижу и супове који су у њима. На овим вјетровима супови се могу попети и до 500 метара од тла. Постигавши жељену висину, супови прелазе на други тип летења (клизање) гдје потенцијалну енергију претварају у кинетичку. Бјелоглави суп је од најранијих цивилизација изазивао дивљење човјечанства. Имао је снажан утицај у развоју људског друштва и дио је културе древних народа и цивилизација па тако и нас.

Бјелоглави суп је дио колективног памћења средњовјековне Србије. Налазимо га на грбовима династија Мрњавчевића, Немањића, Лазаревића и Црнојевића. Изложба се може погледати до 5. априла 2025. године.