Многи воћари, аматери, муку муче да погоде праву величину рупа. Једно је сигурно. Рупа не треба да буде предубока. Воћкама не требају превелике, односно, предубоке и прешироке рупе.
Најбоља дубина је од 50 до 60 центиметара, а ширина од 40 до 50 центиметара.
Дубља рупа, проблем за калем
Веће димензије нису потребне зато што већа дубина значи да се на дно рупе може ставити више лопата стајњака и НПК ђубрива, што није лоше за садницу, али проблем може да представља висина калема, односно, спојног мјеста.
Ако је ниско, а калем мора бити минимално пет центиметара изнад земље, воћка може бити посађена плитко, што доводи до јачег раста изданака из спавајућих пупова и слабијег раста воћке. Коријен је далеко од храњљивих материја у виду стајњака и минералног ђубрива.
Ако је калем високо на садници, коријен се може спустити ниже, ако је рупа дубља, али опет мора бити изнад тла. Многи воћари копају рупе и до 80 центиметара дубине и 60 центиметара ширине, што је потпуно беспотребно јер, осим проблема с калемом, треба много времена да се таква рупа затрпа.
Неки воћари малим багером копају рупе што, такође, доводи до теже контроле дубине рупе и њеног неправилнијег облика, а исто је потребно више времена да се садница посади.
Боље копати него бушити сврдлом
Дакле, дубина 50 до 60 центиметара и ширина 40 до 50 сасвим су довољне за садњу јер онда коријен има довољно простора да се несметано развија. Рупа може бити четвртаста или кружна и опет су боље такве рупе него да се саде у рупе које се буше сврдлом. Тако бушене рупе обично су дубине и до метар, али је коријену теже да се пробија кроз глатке зидове које сврдло остави за собом, него када се рупа копа лопатом.
Биљка користи више енергије, а због дубине, коријену су стајњак и минерално ђубриво најчешће далеко због вишег слоја земље који се ставља изнад њих.
И да. Најважније је да земља која се ископа буде што више мрвичаста приликом враћања назад у рупу. Већи бусенови отежавају развој коријена, преноси Агроклуб.
Шта Ви мислите о овоме?