Археолози Музеја Херцеговине и радници Јавне установе "Екологија и безбједност", као и ватрогасци добровољних ватрогасних друштава "Јасен-Моско" и "Зупци", већ неколико дана су ангажовани на ископавању археолошких остатака у Старом граду, а прве анализе говоре да су пронађени објекат који је грађен од тесаног камена и добро очувани дијелови калдрме.
Директор Музеја Херцеговине Ивана Грујић каже за ТребињеЛиве.инфо да пронађени остаци објекта указују да се ради о грађевини која је, у то вријеме, грађена на квалитетнији начин, односно од тесаног камена, али да је још увијек тешко говорити чему је тај објекат служио. Ипак, појашњава, да је овај објекат приказан на појединим поприлично старим фотографијама овог дијела Требиња.
Према њеним ријечима, изненадили су се када су испод површине садашњег слоја насипа пронашли добро очувану калдрму, која свједочи да су у Бањ Виру, како се некада називао садашњи Стари град, поједини дијелови били поплочани калдрмом, што доста говори и о начину живота становника Старог града тог времена.
"Калдрма коју смо пронашли протеже се неколико метара. Ријеч је о веома малом дијелу археолошког налазишта у Старом граду, али нам је план да покушамо да утврдимо гдје се она даље протезала. Ипак, оно што треба да знамо је да је у другој половини 20. вијека значајан дио те кладрме оштећен или у цјелости уклоњен, јер је тада грађена комунална инфраструктура", навела је Грујићева.
Истиче и да имају подршку Града и градоначелника Мирка Ћурића да се ови радови одраде на одговарајући начин, како би се цјелокупној јавности представили резултати археолошког истраживања.
"Надам се да ћемо на крају ископавања урадити и бар дјелимично конзервирање грађевинских остатака. То би заиста било од изузетног значаја за цијело Требиње. Онда бисмо могли да ставимо стаклене површине бар преко дијела археолошког налазишта чиме бисмо још једном показали остатке старог Требиња. Овакав приказ археолошки откривених остатака могу се видјети широм свијета, па зашто не би тако било и у нашем Требињу", навела је Грујићева.
Бројни Требињи свакодневно "надзиру" радове у Старом граду. Многи од њих су слушали приче својих старијих да се испод садашњег Старог града налази још старији остаци Требиња, који свједоче о бурној историји нашег града, али и његовом трајању кроз вијекове.
Миодраг Ћурић је један од оних који свакодневно обилази Стари град. Има своје виђење Бањ Вира засновано на опширној литератури до које је дошао и драго му је што се радови увелико изводе и што ће потврдити оно што је одувијек сматрао - Стари град је старији него што се мисли.
"Ово су остаци Бањ Вира, о коме постоје многи историјски записи из периода 18. вијека. Оно што је важно је да се покуша утврдити да ли су у Старом граду постојали црква и владичански двор у неком раније периоду. Постоје извори који говоре да су чланови лозе Станисављевић 100 година служили Богу у Бањ Виру", каже Ћурић.
И други Требињци са нестрпљењем чекају резултате истраживања, јер о Старом граду постоји велики број прича, а многе су засноване на легендама, које су се преносиле са кољена на кољено.
Радује и информација да ће се обновити чесма која је накада била на садашњем Тргу Травуније у Старом граду, али и да ће сам трг бити додатно освијетљен.
Грујићева ту посебно напомиње да чесма која је приказана на фотографијама старог Требиња не треба да се мијеша са чесмом која је Дучићев поклон граду.
"То су двије различите чесме. Дучићева чесма је првобитно постављена на мјесто гдје се сада налази - изван зидина Старог града, испод врбе. Временом је пребачена у Стари град, па поново враћена на своју првобитну локацију. Ипак, на Тргу Травуније је доста раније постојала друга чесма, о чему свједоче фотографије које су у посједу Музеја Херцеговине и Дучићева идеја је била да се у Старом граду умјесто тада постојеће чесме подигне фонтана", појаснила је Грујићева.
ЕСТЕТИКА ЈЕ ВАЖНА
И те како је важна и естетика самог Трга Травуније, али и уопште Старог града. Не смије се дозволити да интреси појединаца превладају општи интерес. Мора се водити рачуна о орманима за струју, гдје ће се они поставити, а и о постојећим фасадама које су поприлично дотрајале.
Више реда треба се увести и у област угоститељства и уопште других врста дјелатности у Старом граду, иначе ће сва ова улагања бити поприлично безвриједна.
Шта Ви мислите о овоме?