У протеклом периоду, снажно је одјекнула вијест "Независне културне сцене Србије" о издвајању новчаних средстава земаља региона за културу. Наиме, док Словенија предњачи са 115 евра по глави становника које издваја за културу, по истом критеријуму Босна и Херцеговина усамљена је на зачељу са свега 1,3 евра.
Ајнштајн је говорио како "култура није луксуз, већ је неопходна за опстанак људског бића", а питање које се намеће јесте, какав је културни живот просјечног Херцеговца?
За разлику од Требињаца, становника једине локалне заједнице са статусом Града и регионалног центра источне Херцеговине, који, скоро па на дневном нивоу у свом граду имају богат културни садржај који могу конзумирати, остатак источне Херцеговине, препуштен је, чини се, ентузијазму и борби неуморних појединаца.
Само у текућој календарској години, становници Требиња могли су уживати у најпопуларнијој представи "Књига о Милутину" барда српског глумишта Ненада Јездића, концерту Амине Медуњанин, "станд уп" вечерима познатих комичара, манифестацији "Сјећање на владику Атанасија" и многим другима догађајима.
Ипак, у остатку Херцеговине ситуација је алармантна. На званичним презентацијама културних центара источнохерцеговачких општина може се пронаћи тек по нека спорадична објава догађаја чија организација би требало да представља њихов примарни посао.
Тек понека аматерска или ученичка позоришна представа једини су културни садржај који је доступан остатку Херцеговине.
Тренд маргинализације културног живота у Херцеговини би био још видљивији без, најчешће волонтерског, рада неуморних појединаца.
Еклатантан и вриједан похвале примјер бриге за садржај у локалној заједници, јесу појединци у Билећи. Већ је постала пракса неформалне младалачке групе, Омладинске организације "Језерине" организација "Чеченија феста" који окупи хиљаде херцеговачких младића и дјевојака.
На "Чеченији" наступају неки од најпопуларнијих извођача за младе из региона.
Такође, удружење "Културни центар Билеће" и ГКУД "Владимир Гаћиновић" најавили су организацију културног љета у Билећи у част 135 година од рођења Владимира Гаћиновића.
Ексклузивно су најавили и неке од гостију чије ће присуство увеличати саму церемонију (Матија Бећковић, Никола Рађен, Калина Ковачевић, Наташа Нинковић итд)
И у другим источнохерцеговачким општинама пракса показује да је културни живот "стављен по страни" и пуштен на вољу неуморним појединцима.
Концерти, представе истакнутих умјетника, изложбе, па чак и пројекција најгледанијих филмова, за Херцеговце су, нажалост, најчешће само лијепа успомена на нека претходна времена када је свега тога било.
Потрошачки, и онако преоптерећени буџети локалних заједница у Херцеговини, и самим тим културно-спортских центара као њихових буџетских корисника, нажалост остављају мало простора за неку озбиљнију ренесансу културе на нашем подручју.
Они који су још увијек за сличне садржаје заинтересовани, најчешће су приморани отићи у Требиње, Херцег Ниви, Дубровник или Мостар.
Свједоци смо како скоро да нема изборног циклуса у коме су предизборни плакати и програми политичких организација препуни обећања о садржају за младе, културном процвату и програмима подршке. Међутим, свјесни смо да пракса демантује увелико познате пароле и фразе са политичких билборда.
Шта Ви мислите о овоме?