Ово су закључци које би требало да усвоји Народна скупштина

Посланици Народне скупштине Републике Српске требало би на сједници да донесу сљедеће закључке:

1. Народна скупштина Републике Српске усваја Информацију о рушењу Устава Босне и Херцеговине – мјере и задаци у циљу очувања Устава Босне и Херцеговине.

2. Народна скупштина Републике Српске констатује да је чињеница да је Суд БиХ донио пресуду на основу одлуке неизабраног странца Кристијана Шмита, а не на основу закона који је усвојила Парламентарна скупштина БиХ, чиме је извршио чин државног удара и потпуног урушавања уставног поретка БиХ, те Народна скупштина одбацује и не прихвата све одлуке Кристијана Шмита.

3. Народна скупштина Републике Српске сматра ништавим све одлуке органа који нису дефинисани Уставом БиХ, самим тим и Суда БиХ.

4. Народна скупштина Републике Српске констатује да је одлуком Суда БиХ да пресуђује на основу одлуке која је наметнута од стране појединца, легализовано двовлашће на нивоу БиХ и срушен уставни поредак. Стога представници Републике Српске сматрају беспредметним учешће у раду Парламентарне скупштине БиХ до тренутка доношења одлуке Уставног суда БиХ којом ће се дефинисати ко је законодавац у БиХ. Једна земља, а два законодавца супротни су свим међународним правним нормама.

5. Народна скупштина Републике Српске тражи од Правобранилаштва Републике Српске да због организовања, планирања и припремања кривичних дјела против уставног уређења поднесе кривичну пријаву против свих тужилаца Тужилаштва БиХ и судија Суда БиХ који су поступали по наметнутој одлуци. Кривична пријава биће предата Тужилаштву Федерације БиХ и Тужилаштву Републике Српске.

6. Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да припреми и упути у Народну скупштину законе којима ће регулисати дјеловање свих органа који нису дефинисани Уставом БиХ на територији Републике Српске.

7. Народна скупштина Републике Српске најоштрије осуђује поступање Тужилаштва БиХ према народним посланицима у Народној скупштини Републике Српске због поступака које врше у оквиру њихових дужности, а којe за крајњи циљ имају застрашивање и политичко неутралисање. Народна скупштина Републике Српске не дозвољава улазак представника Тужилаштва БиХ и других органа који поступају по њиховим наредбама у просторије Народне Скупштине Републике Српске.

8. Ови закључци ступају на снагу даном доношења, преноси РТРС.

Одлука

Народна скупштина Републике Српске требало би да усвоји одлуку о мјерама и задацима проистеклим из неуставних одлука и поступака вануставних институција БиХ.

-Народна скупштина одбацује поступак пред Судом БиХ против институција Републике и донијеће закон којим ће ограничити било какво дјеловање и поступање Тужилаштва и Суда БиХ, Сипе и Обе, као вануставних институција на подручју Српске - пише у приједлогу одлуке.

Према приједлогу одлуке, Народна скупштина Републике Српске одбацује поступак пред Судом БиХ против предсједника Републике Милорада Додика због потписивања указа о проглашењу закона које је у оквиру своје уставне надлежности донијела ова скупштина као највиши орган стране потписнице свих 11 анекса Општег оквирног споразума за мир у БиХ.

Приједлогом одлуке Народне скупштине, одбија се и поступак пред Судом БиХ против вршиоца дужности директора ЈУ "Службени гласник Републике Српске" Милоша Лукића, због објављивања закона који су проглашени на основу Устава Српске, јер су обојица у обављању својих дужности поступали у складу са Уставом Српске и Законом о објављивању закона и других прописа Републике Српске.

Народна скупштина одбацују и не прихватају све радње које су у овом поступку спровели Тужилаштво и Суд БиХ, као неуставне, незаконите и супротне међународном праву, наведено је у приједлогу одлуке.

-Пресуда донесена овом у предмету не производи било какве правне посљедице, а из разлога што је заснована на противправном дјеловању њемачког држављанина Кристијана Шмита - пише у предложеној одлуци.

Овим приједлогом, парламент Српске одбацује све радње, поступке, одлуке, као и све друге акте Шмита који није именован за високог представника за БиХ у складу са Анексом 10 Дејтонског споразума, и то по два основа.

-Република Српска као страна потписница Анекса 10, актом Народне скупштине од 10. марта 2021. године је одбила постављење било ког новог високог представника након оставке Валентина Инцка. Савјет безбједности УН је одбио потврдити Шмита као високог представника кога је на приједлог Њемачке наводно именовала група амбасадора неколико земаља који су акредитовани у Сарајеву, који су тиме мијешајући се у унутрашња питања БиХ као земље домаћина, грубо прекршили Бечку конвенцију о дипломатским односима. У складу са наведеним, поступање по основу аката субјекта који није легално изабран за високог представника за БиХ, који надаље нема никаква овлашћења по основу међународног права, проптивправно је, те су сва његова писмена, ништава и правно необавезујућа за било кога - пише у приједлогу овог документа.

У овом документу је наведено да високи представник, као странац и појединац, и као пуномоћник и помагач страна потписница, Анексом 10 Дејтонског споразума није добио извршна овлашћења, а поготово није добио законодавна овлашћења, јер би то било у супротности са Уставом БиХ према коме је "БиХ демократска држава која функционише у складу с владавином права и има слободне и демократске изборе".

-Република Српска ће досљедно, поштујући члан 3.3 Анекса четири Дејтонског споразума, односно Устава БиХ, по којој ће се „ентитети и сви њихови дијелови у потпуности придржавати Устава БиХ, који има предност над оним одредбама закона БиХ, као и устава и закона ентитета које нису у складу с њим“, донијети закон којим ће ограничити било какво дјеловање и поступање Тужилаштва БиХ, Суда БиХ, Агенције за истраге и заштиту и Обавјештајно-бзбједносне агенције БиХ, као вануставних институција на подручју Републике Српске -  наведено је у приједлогу одлуке.

Овим приједлогом се задужује Влада Републике Српске да обезбиједи материјално-техничке услове за преузимање у институције Републике Српске свих представника српског конститутивног народа и представнике Српске на нивоу БиХ као и свих запослених из реда српског народа у заједничким институцијама БиХ.

-До доношења закона којим се регулише рад вануставних институција БиХ и пратећих прописа, не признаје се дјеловање ових институција на територији Републике Српске -  пише у приједлогу одлуке, преноси Срна.

Република Српска позива ФБиХ, као другу страну потписницу Анекса четири, да се у року од 30 дана изјасни о враћању на досљедну примјену Устава БиХ као међународног уговора. Република Српска ће се у истом року изјаснити о одговору Федерације БиХ.

-У случају да се ФБиХ не изјасни о доследној примјени Анекса четири Дејтонског споразума, односно Устава БиХ, Република Српска ће, као страна уговорница, предузети кораке у складу са Бечком конвенцијом о праву међународних уговора и другим актима међународног права -  пише у овом документу.

Тачком девет приједлога одлуке се обавезују сви органи и институције Републике Српске, као и сви представници Републике Српске у органима на нивоу институција БиХ на стриктно поштовање ове одлуке, која ће ступити на снагу наредног дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске