policija.jpg

У Тузли је синоћ убијен Сабалахајрудин Суљагић, бескућник из овога града који је свима познат у тузланској регији.

Медији преносе да је брутално убијен, а ухапшен је осумњичени Ерђан Буљубашић, лице познато полицији од раније.

Суљагић је убијен у једном стану на Ступинама, а прве информације говоре да је убица Суљагића брутално исјекао.

Како сазнаје Рапорт, убиство је почињено мачетом. Утврђује се мотив овог стравичног убиства. Према првим информацијама, Буљубашић је покушао сакрити дјело и очистити трагове. Тијело је вукао с једног краја стана у други.

Наиме, о њему је раније писао и Радио Слободна Европа.

Он је са својих 18 година морао је напустити Дом за дјецу без родитељског старања и тако остао без крова над главом те се тада почео сналазити по улицама Тузле.

"Био сам по Злоковцу, спавао по хаусторима, прошао сам најгоре зиме. Борио сам се како знам. Било је добрих људи који су ми помагали. Хвала Аллаху да сам остао нормалан, јер је то за полудјети. Један дан спаваш, десет дана не спаваш, не бих знао објаснити", испричао је тада он.

Топло уточиште, често је проналазио у градској џамији у Тузли.

"Ујутро устанем из хаустора или градилишта, па у пола шест одем у џамију, узмем абдест и клањам сабах намаз, па мало и дуже останем у џамији, пусти ме ефендија, замолим га, јер зна моју ситуацију. Изађем из џамије, па опет ходам, ходам по цијели дан. Не знам више ни гдје идем, ни шта да ради", причао је Суљагић.

Све што је хтио давне 2012. године јесте посао.

"Да имаш нешто да радиш, да знаш да си зарадио, да стекнеш радну навику, па сутра ћеш имати породицу, да научиш своје дијете како треба радити, а не да ти дијете буде уличар, да не буде као што сам ја био, прошао све и свашта. Хоћу да му покажем неке ствари. У неку руку ми је ово и добро дошло, да сутра свом дјетету могу да дам савјете", рекао је он.

Због веома тешког живота који је имао, Сабалхајрудину је остао и један незавршен разред средње школе, а волио би уписати и неки факултет.

"Није ми било важно шта радим, важно ми је било да буде поштен. Најлакше је данас човјека покрасти, преварити, опљачкати, али тешко је бити инсан, тешко је бити човјек у души. Зато сам увијек гледао да радим поштено", казао је он.

Сабалхајрудин није постао бескућник због неке грешке у животу, већ само због мањка среће. У рату је остао без родитеља, постао ратно сироче препуштено друштву на бригу. О томе није волио говорити:

"То је тешко. Што је било, било је. Ја ту не могу ништа, идемо даље, борити се, поштен бити, бити добар са људима."

Жеља му је била основати породицу.