Република Српска готово извјесно креће у повећање старосне границе за одлазак у пензију, а која је сада са навршених 65 година старости и 15 година стажа осигурања.
Ово се може закључити из недавне изјаве Милорада Додика, предсједника Републике Српске, који је будућу иницијативу образложио тиме да Српска тренутно има готово исти број радника и пензионера, те да је потребно реаговати на овом пољу.
"Из буџета Српске издваја се готово двије милијарде КМ само за исплату пензија, од чега је готово безначајан број њих остварио пуну пензију радећи укупан број потребних година. Разговарали смо о томе како да стабилизујемо пензиони сектор и покренућемо расправу да се повећају године за одлазак у пензију", поручио је он.
А када су у питању бројке на које се позива предсједник Српске, оне званичне потврђују да је број пензионера мизерно мањи од броја радника.
Тако, према подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) РС, на дан 31. децембар 2024. године број пензионера у Републици Српској био је 288.448, док је укупан број радника (осигураника) био 337.780.
То је омјер 1:1,17, или једноставније, на 100 пензионера у Српској иде 117 радника.
Што се тиче одласка у пензију, поред наведене границе од 65 година живота и 15 година радног стажа треба додати да право на старосну пензију у Српској, у 2025. години, имају сви осигураници са навршених 60 година живота и 40 година пензијског стажа, уз напомену да се та граница у погледу година живота повећава за четири мјесеца.
Такође, жена осигураник има право на старосну пензију са 58 година и 35 година стажа, при чему се, такође, граница у погледу живота повећава за четири мјесеца.
Идеја да се повећа праг за одлазак у пензију за представнике ове популације је добра.
"Грехота је гонити људе у пензију ако могу радити. А ако не могу радити, они ће онда отићи у инвалидску пензију и раније, са 55 или 45 година. Поента је да онај ко хоће да ради остане да ради, под условом да му то мјесто одговара", рекао је за "Независне новине" Ратко Трифуновић, предсједник Удружења пензионера Републике Српске.
Истиче да постоји приједлог да се у пензију иде са 67 година.
"Али, план је да, када се буде мијењао Закон о ПИО, повећање старосне границе буде дефинисано тако да услов за одлазак у пензију не буде одмах 67 година, него да се иде кроз неко прилагођавање у смислу да се праг повећа за пола године, а онда сваке године поново да се повећава на тај начин… А све како би то било неосјетно повећање", појаснио је Трифуновић.
А оно што је Милорад Додик такође најавио јесте да ће надлежни настојати да регулишу област која се тиче тога да дио пензионера ради и у пензији.
Тај број, према информацијама "Независних", а како нам је речено из Фонда ПИО, крајем прошле године био је већи од 7.500.
Пензионери су најчешће ангажовани на пословима у грађевинарству, саобраћају, прехрамбеној индустрији, телекомуникацијама, рударству, а тражени су електро, машински, грађевински, хемијско-технолошки инжењери, али и љекари - вјештаци, стоматолози...
Пензионери који раде, одговарају из удружења потрошача, то чине највише због примања која су им, по окончању радног вијека, недовољна за личне потребе.
"Људи раније одлазе у пензију зато што пуно тога није регулисано, здравство на примјер. Ништа нам није бесплатно, замислите кад имате 60 година кренули сте на нека лијечења и морате дати 600 КМ за лијекове. Ко може да заради толико? Ево, нек има само још једног члана породице, они не могу ништа. Због тога људи бјеже у пензију, како би на неки начин себи омогућили дупла примања", поручила је Снежана Шешлија, предсједница Удружења потрошача "ТоПеер".
Она такође наводи да је добро што постојећи закон у Српској омогућава пензионерима да се запосле, а да им се пензија не умањује. Ипак, сматра да би пензије у Српској требало да се устале у одређеном износу…
"Да ли у износу минималне плате или неком већем. Ако би се повећала пензија, повећао би се број пензионера који би ишао у редовну пензију, и не би уопште било потребе да им се омогућава да то буде са 67 или 70 година живота", додала је Шешлија.
Данијел Егић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, истиче да је неопходно да се по овом питању прилагођавамо тржишту рада у Српској.
"Имали смо до сада неколико иницијатива о повећању прага за одлазак у пензију, попут оног везаног за стаж љекара, јер је чињеница да морамо обезбиједити довољан број љекара да се може лијечити наше становништво. Била је нека иницијатива да 67 година буде нови праг, али то се може мијењати зависно од тога кад будемо анализирали потребе за одређене послове и области", нагласио је Егић за "Независне новине".
За крај ћемо овдје додати да по постојећем Закону о високом образовању РС наставнику престаје радни однос на високошколској установи на крају академске године у којој је навршио 68 година живота, али и да то може бити продужено до његове 70. године, ако не буде изабран одговарајући кандидат.
Шта Ви мислите о овоме?