Самостални предузетници у Републици Српској (РС), којима је то основно занимање, морали су у прошлој години да издвоје 4.323,36 КМ за доприносе и минимално 600 КМ за порез на доходак (паушал), укупно 4.923,36 КМ. У 2025. години тај износ је већи за 25,69 одсто (+1.264,8 КМ) и износи укупно 6.188,16 КМ.
Овај минимум обавеза за мале предузетнике се повећава за 600 КМ годишње, односно на укупно 6.788,16 КМ, ако мали предузетник има промет већи од 50.000 КМ годишње.
Ако се самостални предузетник није регистровао као мали предузетник и не плаћа паушал (50 КМ мјесечно за приходе испод 50.000 КМ годишње и 100 КМ мјесечно за приходе од 50.000 до 100.000 КМ годишње), онда је у обавези да плаћа порез на доходак од самосталне дјелатности по стопи од 10 одсто на приход умањен за расходе.
Промјене у висини обавеза које самостални предузетници и они који обављају самостална занимања морају да плате резултат су измјена Закона о доприносима и Закона о порезу на доходак који су на снази од 1. јануара ове године.
Власница агенције за рачуноводствене и савјетодавне услуге "ЕXПЕРТА" Кристина Вуковић Миливојевић за Блоомберг Адрију каже да је бруто плата доста порасла у 2024. години.
"Сви би рекли да је то супер, али ту је и раст минималне плате, раст доприноса држави. Најављени раст плата буџетских корисника и минималне плате довешће до додатног раста бруто плате, тако да се очекују још већи намети предузетницима идуће године", истакла је Кристина Вуковић Миливојевић.
Обрачун јануарских обавеза је у току, а шта тачно и колико самостални предузетници и они који обављају самостална занимања треба да плате доносимо вам у наставку текста.
Закон о доприносима
Минимална основица доприноса од 1. јануара 2025. године износи 70 одсто просјечне бруто плате у Републици Српској за претходну, 2024. годину.
Према подацима Завода за статистику РС, просјечна бруто плата за 2024. годину износи 2.146 КМ, а 70 одсто тог износа је 1.502,20 КМ, што је основица за обрачун доприноса.
Доприноси износе 31 одсто и чине их: допринос за ПИО 18,5 одсто, за здравство 10,2 одсто, за дјечију заштиту 1,70 одсто и за незапосленост 0,6 одсто). Тако је 31 одсто основице 465,68 КМ мјесечно, што самостални предузетници (основна дјелатност) морају да плате.
Што се тиче оних који су самосталну дјелатност регистровали као допунску, они у овој години плаћају доприносе за пензијско и инвалидско осигурање на основицу која износи 30 одсто просјечне бруто плате у Републици Српској. Допринос за ПИО износи 18,5 одсто основице. Основица је 643,80 КМ, а на основу тога доприноси за ПИО износе 119,10 КМ мјесечно. Исте ове доприносе за ПИО морају да плаћају и лица која остварују доходак од самосталне дјелатности, а корисници су права на пензију.
Плаћања доприноса ослобађају се лица која остварују право на пензију из Фонда пензијског и инвалидског осигурања Републике Српске ако остварују примања за рад у оквиру непрофитних организација које се баве пружањем социјалне помоћи.
Лица која дјелатност обављају као додатну и даље су изостављена од обавезе плаћања доприноса, због чињенице да се ради о лицима која ту дјелатност не могу обављати личним радом, већ искључиво преко запослених радника.
Подсјећамо, до 2025. године, самостални предузетници (основна дјелатност) плаћали су доприносе на основицу коју чини најмање 60 одсто просјечне бруто плате у Републици Српској за претходну годину, а ако су ту дјелатност обављали као допунску или додатну, нису плаћали доприносе.
Самостална занимања, проширен обухват и повећане обавезе
Проширен је број самосталних занимања која по својој природи јесу посебне професионалне или интелектуалне услуге, а иста лица не могу поднијети захтјев за плаћање пореза као мали предузетник.
Мјесечна основица за доприносе за самостална занимања износи 100 одсто просјечне бруто плате у РС за претходну годину. Тако 31 одсто од 2.146 КМ износи 665,26 КМ, што су обавезни мјесечни доприноси за самостална занимања.
Ту спадају:
1. самосталне дјелатности адвоката, нотара, здравствених радника, ветеринара, туристичких водича, инжењера, архитеката, истраживача, научника, проналазача, стечајних управника, тумача, вјештака, новинара, умјетника, спортиста, брокера,
2. рачуноводствене, књиговодствене и ревизорске дјелатности, дјелатност пореског савјетовања, као и дјелатност савјетовања које се односи на пословање и остало управљање,
3. дјелатности рекламирања, оглашавања и истраживања тржишта.
Ова занимања плаћају и порез од 10 одсто на добит, односно на разлику прихода и расхода.
Закон о порезу на доходак
Укупан годишњи приход малог предузетника умјесто досадашњих 50.000 КМ, од 1. јануара 2025. године биће 100.000 КМ, с тим да тај приход обухвата збир прихода тог предузетника и са њим повезаних лица која обављају исту самосталну дјелатност. Повезаним лицима сматрају се брачни и ванбрачни супружници, дјеца и усвојеници, родитељи и усвојиоци, као и браћа и сестре који живе у заједничком домаћинству са самосталним предузетником.
Доњи износ пореза који је мали предузетник дужан да плати подигнут је са 600 КМ на 1.200 КМ годишње. То значи да ће умјесто досадашњег паушала од 50 марака мјесечно, предузетници морати да плаћају 100 КМ мјесечно.
Међутим, изузетак су најмањи предузетници чији годишњи приход не прелази 50.000 КМ, и за њих је задржан постојећи принцип најнижег износа пореза од 600 КМ годишње (50 КМ мјесечно).
Опорезивање нерезидената
У закон се додаје нови члан којим се опорезују нерезиденти. Порез на доходак од самосталне дјелатности који нерезидент оствари повременим обављањем дјелатности, односно пружањем услуга, плаћа се по одбитку од укупне накнаде, односно дохотка, по стопи од 10 одсто без права на признавање расхода, ако уговором о избјегавању двоструког опорезивања није другачије уређено.
Шта Ви мислите о овоме?