Из штампе је изашла нова књига пјесама пид насловом "Боја наде" нашег суграђанина Новице Телебака.
У овој збирци пјесама налазе се неке старије, али има и доста и нових пјесама. Објављене су и двије рецензије недавно преминулог Иље Михајловича Числова (уредник и преводилац владике Николаја на руски језик и предсједник Руско-српског пријатељства) и академика Јована Делића.
Да је умјетничка душа говори чињеница да је Телебак сигуран да од камена и дрвета зна све да уради, али за себе, ипак, каже да није скулптор јер у себи нема стваралачког.
Пише поезију, али каже да писана ријеч не може да промијени свијет, заустави рат, али може да буде свијећа да не плачемо и не умиремо у мраку.
Када је сазнао да му је Друштво писаца Русије из Москве додијелило награду за књигу "Свијећа за патријарха Павла", чиме му је омогућен превод и штампање ове књиге и књижевно вече у руској престоници, Телебак је истакао: "У земљи чији је главни град већи од наше Србије по броју становника, у земљи у којој људи устају кад виде човјека са књигом да би могао да чита велико је и бити читан, а не добити тако престижну награду".
Иља Михајлович Числов каже да у пјесми "Молитва" наилазимо на спој двају начела које је истакао још Јован Дучић.
"Српски народ је по свом душевном склопу и по идеалима-највећи хришћанин међу народима. Прије свега, он је више него ико обоготворио хероизам и мучеништво, један грчки идеал, а други аријски, и оба су оваплоћени у Христу. Будући да за Телебака ово органско јединство има строгу хијерархијску природу, приоритет вјере постаје у његовим стиховима онај морални стожер који помаже да се издржи на мегдану 'са савременим свијетом илузија', са свемоћним и свеприсутним злом, чије се присуство осјећа исто толико очигледно колико и стремљење ка свјетлости", истакао је Числов.
У својој рецензији Числов је напоменуо да је признање војводе Славка Алексића највиша оцјена од стране фронтовског братства, несумњиво више значи за Телебака од похвала неке браће по перу.
"Против таме заборава запалио си свијећу ријечи над свесрпским неисцјељивим болом", пренио је Числов ријечи војводе Алексића.
Академик Јован Делић у својој рецензији истиче да поема "Канада је то" пјесничко остварење са социјалном тематиком о старој теми у модерним временима, одласку наших људи преко океана.
"Ова пјесма има као што је случај са добром социјалном пјесмом, родољубиву и интимну димензију: изражава љубав према завичају и отаџбини, према родној кући и укућанима, у овом случају-према мајци, очевом гробу, дјеци. Слободна је од сваког политичког пројекта и идеологије, усмјерене управо на посљедице слободне одлуке лирског јунака по његов интимни свијет: родну кућу, мајку, дјецу. Тај 'узлет' у туђину, с илузијом избављења од домаће невоље, враћа нас наслову и истиче рефрен који ће се провлачити кроз све дијелове поеме: 'Тамо свега има/ Канада је то/'. Први ди рефрена се варира:'тамо' ће постати, доласком у обећану земљу 'овдје', а епилогом ће овај усрећитељски рефрен бити осјенчен иронијом, па ће та иронија, с краја поеме, вратити као талас на цијели рефрен", написао је Делић.
Новица Телебак добитник је више награда као што су "Видовданска повеља за животно дјело", "Пелагићев рунолист", "Повеља Дринских сусрета за свеукупно стваралаштво", "Витлејемска ружа", "Мокрањчева награда", "Дучићева лира", а његове пјесме налазе се у антологијама "Из века у век" (антологија српских песника 20,века, на руском и српском језику), "Антологија балкански пјесници" (Париз), ...
МОЛИТВА
Честита сјеверњачо
нијема планино
Никољдане дома мог.
Спаси и врати залуђене
Прими безбожне
Под окриље лица свог.
Младост ах та младост
без крста за крст часни
без животну дјецу прими.
О БОЖЕ.
Шта Ви мислите о овоме?