kupovina.jpg

У Ирској просјечна нето плата 3.300 евра, односно 6.435КМ, у Српској 1.438 КМ. Тамо литра млијека 2,30, код нас од 1,9 до 3 марке. Код њих уље 3 марке, овдје од 3,09, па на више. Треба ли даље да набрајамо?

о цијенама у Републици Српској и европским земљама много се говори. И сваки пут шокира када схватимо колико нам је храна скупа, а плате и пензије мале. Синдикална потрошака корпа у Српској у децембру прошле године износила је 2.666,22 КМ. Више од 45 одсто, односно 1.213,74 КМ оде на прехрану.

Да је то најскупља ставка у мјесечном буџету наводе и наши читаоци. Срђан Т. каже да његова петочлана породица убједљиво највише потроши на храну.

Најскупље месо

-На то нам оде више од пола мјесечних примања које супруга и ја зарадимо. Оно што смо некада плаћали 20 марака, сада нас изађе 50. Примјетили смо да су веома поскупиле ствари за хигијену. Од великих трошкова мјесечно издвајамо и вртић, па режије – каже он за Српскаинфо.

Исто мишљење дијели и Милица А. из Бањалуке. Њена четворочлана породица такође највише новца потроши на храну. Каже да им за ову ставку треба више од пола њихових мјесечних примања.

–Најскупље је месо, па зато купујемо по пола килограма. Невјероватно ми је да обичне паприке коштају 7 КМ, па се дешава да узмем по 2,3 паприке када ми треба за неко јело – објашњава она за Српскаинфо.

И када живите сами највише новца у мјесецу потрошићете на храну. Никола П. каже да су основне животне намирнице скупе, попут јаја и уља.

-Скупи су и млијечни производи, а цијена поврћа је невјероватна – каже он.

Али, да се вратимо на цијене у далекој нам Ирској, тачније Даблину. Наш саговорник каже да је код њих литар млијека 2,30 КМ, хљеб од 800 грама кошта 5 марака, мада се могу наћи мања паковања за 1,80 КМ. Уље је 3, а килограм лука 1,80 КМ.

Паковање кобасица је 6 КМ, конзерва туне 2,18 марака, неслани путер 4,60, органске банане 4,50. У трговини у Даблину паковање зрнастог сира кошта 2,40 КМ, интегрална земичка је 1,40, а салама 6 марака.

0 ПДВ

На артикле, означене А словом, нема ПДВ јер су основне животне намирнице. Код њих су то и кобасице, гљиве, туна, путер, хумус, сир, банане, јагоде, пециво, саламе… Код нас паприке коштају и до 10 КМ, парадајз и обична зелена салата су 5, банане су скоро 3, а млади лук 10 КМ. Када видимо све ове податке логично је питање зашто је код нас храна тако скупа.

-Код нас важи схватање да је тржиште слободно, да је формирање цијена слободно и да држава ту не смије да се петља. Проблем је када говоримо само о трговачким маржама, а не и дистрибутивним, које сами дистрибутери наплаћају. По подацима које имам, државе ЕУ су доста субвенционисале пољопривреде произвођаче који своје производе онда продају по доста нижим цијенама – објашњава за Српскаинфо Драган Јошић из Удружења за заштиту потрошача “Реакција”. Према његовим ријечима, ово удружења има неколико идеја које би могле да доведо до смањена цијена. Прво је замрзавање цијена на одређеном нивоу, друго је ограничење марже.

-Ми смо до 2013. године у Републици Српској имали уредбу гдје су категорије које су хтјеле да повећају цијену и за 2 пфенига морали да траже одобрење министарства, да образложе зашто то траже и онда је министарство ишло у истраживање тржишта. На смањење цијена основних животних намирница утицала би нулта стопе ПДВ. Али, ту треба бити опрезан – објашњава он.

И постоји још један разлог зашто је храна код нас скупа.

-Када се наши произвођачи пробијају на ино тржиште, да би узели дио колача тамо спремни су да послују и са губицима. Онда те губитке покушавају да надокнаде повећањем цијена код нас – говори он.