Старији Требињци памте, а постоје ријетке и избледјеле фотографије о двојици чувара капије Старог града.
Били су чврсти, стамени, јаки... као од гранита. А и заиста, били су од гранита. И то италијанског.
Ријеч је о фигурама Херкула и Атласа које је, а то је постала све присутна реченица, „свом милом Требињу“ даривао Јован Дучић. Kо зна хоће ли се икада знати како су импресивне и веома тешке фигуре допремљене у Требиње и постављене, али углавном биле су ту, на улазу у стари дио града деценију и више.
Трагова о некој посебној церемонији постављања у тадашној штампи нема. Уосталом, много тога је Дучић даривао свом завичају.
Ипак...
Доласком нове, партизанске власти, нетрагом су нестали. И Атлас и Херкул.
Дани, године, деценије су се низале... а онда је једна, фигура Херкула пронађена и то у једном стоваришту материјала у Горици. И то без главе.
„Емил Ћурић, наш врсни сликар је пронашао Херкула без главе. И то негдје послије рата. Та фигура је тренутно испред Музеја Херцеговине. Без главе али то је Дучићев Херкул. Ту нема дилеме“, каже нам археолог Ђорђо Одавић.
Према његовим ријечима, постоји велика вјероватноћа да се може пронаћи и Атлас, који је на својим плећима носио читав свијет.
„Ето испада да фигура Атласа има огромну симболику. Према ријечима једног од најстаријих Требињаца, фигура Атласа, највјероватније би могла да буде у ријечном кориту у близини зграде Меџлиса Исламске заједнице у Старом граду. Изузетно ми је драго што постоји вриједна и расположена екипа ронилаца из Требиња, чланова 'Посејдона', спремна да се укључи у овај захтјеван подухват“, прича нам даље Одавић.
Претпоставља се да је у то вријеме, 1946. године или годину касније, Херкулу „одрубљена“ глава. И никада није пронађена.
Опет, претпоставља се да је слична судбина задесила и Атласа.
И он је био „на гиљотини“ нових послијератних власти јер тешко је било и замислити да је неко, „у комаду“ пренио једног од највећих грчких хероја и бацио га у ријеку.
Ипак, хроничар Требиња, новинар и публициста Љубиша Анђелић, тврди другачије. Он нам истиче да је на једном од тренинга, док је Требишњица још увијек била „за пливања“, видио Атласа на ријечном дну.
„На једном од тренинга, пливали смо 'дуге дионице' и на неколико метара од, како смо га ми тада звали Мејтефа, јасно сам видио статуу Атласа. У јасној, као кристал бистрој Требишњици, ја нисам имао дилему. Био је то онај кип који је годинама 'чувао' улаз у Стари град. Био је на неких четири до пет метара од зида Мејтефа“, говори нам Љубиша.
Уколико, а надамо се да хоће, дође до претраге ријечног корита и трагања за Дучићевим Атласом, главну улогу имаће рониоци, чланови требињског „Посејдона“.
„Ову причу морамо да реализујемо. И да вратимо Атласа на своје мјесто. Треба бити реалан, неће бити лако. Још увијек не знамо да ли је у дијеловима или комплетно статуа бачена. Ток ријеке се мијењао до изградње бране али и касније и то ће нам знатно компликовати посао. Очекујем да ћемо заједно са ХЕТ-ом и градом све успјешно реализовати. Раније је био већи водостај Требишњице и могуће да је, ако је поломљен кип, вода низводно однијела дијелове Атласа. Опет понављам, не треба бити нереалан, постоји могућност да ћемо јако тешко доћи до неког открића. Требињци су годинама, поред ријеке зидали, можда су и дијелове Атласа несвјесно узидали у неке конструкције“, каже Александар Саша Kуртовић, ронилац требињског „Посејдона“.
Посебна пажња, ако и кад дође до акције претраге, биће посвећена простору између Kаменог моста и Моста Ива Андрића.
„Некада су биле велике и јаке воде Требишњице па ћемо проширити акцију даље низводно“, каже Саша и наставља:
„Овај дио ријеке треба очистити од зеленила и да се крене са потрагом. Морамо да испунимо завјет, усуђујем се да кажем свих нас. И да се одужимо нашем великом Јовану Дучићу и да поново Херкул и Атлас заузму своја мјеста на улазу у Стари град“, каже нам Саша.
Можда изгледа као коинциденција али паде нам на памет...
Херкул, Атлас и Посејдон. Полубог, титан и Бог из грчке митологије на једном мјесту. Можда су се коцкице сложиле па да Бог мора (Посејдон), пронађе Титана (Атласа) и да нађе мјесто код полубога (Херкула).
А све као испуњење обећања – завјета Јовану Дучићу.
Да макар сачувамо, оно што нам је у аманет оставио.
И да испунимо жељу бројних Требињаца, баш као у оној пјесми „да изрони Атлас за оне што га воле“.
Шта Ви мислите о овоме?